Junaku ove pesme Paula Younga nije lako… ukapirao je da je zasrao kod svoje cice kada je otišla i sada joj pevuši da mu se vrne, polivajući se fekalijama za period u kome su bili zajedno i kada nije shvatao šta ima pored sebe.
Mi ljudi smo prokleti, treba da izgubimo nešto kako bismo shvatili šta smo imali. No, ovaj momak možda ima šanse, treba samo da se parkira ispred njene gajbe i kampuje tu dok se ona ne sažali na njega. Žene su takve, pre će izabrati zlo koje znaju nego dobro koje im je neizvesno – sigurica je vazda bila na ceni. Teže je onim mučenicima koji očajnički pokušavaju da navabe natrag svoje drage za čiji odlazak sami nisu krivi…
