Month: June 2014
Penjač
A sad malo ekstremnih sportova, kao ponekad ponedeljkom.
U kratkom TV izveštaju o ovom ludaku, novinarka agencije Reuters navodi da je lik inspiraciju za svoj stil penjanja pronašao u majmunima i Spajedermenu…
Pa dobro, može i tako. 
Nova šansa
Kraj sedamdesetih je bio totalna ludnica, barem kada je muzika bila u pitanju. Raščistila se punkerska buka & galama, pa su počeli jasno da se profilišu autori koji su se trpali u new wave. Pored punkerske energije, oni su nudili i odlične pesme. Stoga nije ni čudo što mnoge od njih još uvek često slušam.
Ono što valja, dobro je i posle nekoliko decenija. 
Utovar nedeljom, 15. juni
Bože, pomiluj ove bezgrešne. Mi, grešni, već imamo s kim ćemo da se milujemo.
Naizgled su mediji počeli da se bave onim čime bi i trebalo. Doduše, prostor za životno bitne informacije o tome šta je jutros najbolji sportista od kada postoji Srbija dao za 
doručak svom kućnom ljubimcu nije smanjen, ali raduje što priča oko lažiranja raznih diploma još uvek ne jenjava. Da li je glavni razlog života ove priče lično ne-angažovanje bivšeg PPV-a, kako je i obećao onima koji ne znaju svoj posao?
Priznajem da sam u početku mislio da će se sve završiti kao onomad sa aferom “Indeks”. Isto tako priznajem da me se ta misao nije u potpunosti povukla, ali dok god se čitava afera vodi kao akademska, a ne politička tema (mada se i pre raznih studentskih protesta tu teško povlačila granična linija).
Tiho, tiho, da se ne sazna: Tarkovski online
Ovo nije samo prisećanje. Postoji jedna informacija koja je za mene ispala važna vest, iako je zapravo reč o nečemu što je objavljeno pre četiri godine.
Ali, pre informacije, da se prisetimo ONOG kadra.
Nastavite sa čitanjem… “Tiho, tiho, da se ne sazna: Tarkovski online”
Prava stvar
Odavno mi se nije desilo da se neki album tako zalepi za mene da ga slušam danima. Ponekad i nekoliko puta za redom. I još mi nije dosadio. Štaviše, svakim slušanjem otkrivam nove detalje koji me teraju da ga pustim ponovo.
Od moje bezazlene znatiželje upleo sam se u ozbiljnu priču.
Svakodnevno dobijam hrpu promotivnog materijala za raznu muziku. Sve je to lepo & interesantno. A onda sve to treba prosejati i odvojiti žito od kukolja. To već zahteva poprilično angažovanja & iskustva, ali se nekako snalazim. A kada nisam siguran o čemu se radi, potražim pomoć sa strane.
Pogled duž podnožja
Jedna sasvim obična šetnja Parizom
Nisam nikad bio u Parizu. Odavno želim da odem, ali ako je moguće mimo onih turističkih paket aranžmana. Da se izgubim u nekim običnim ulicama, da švrljam pijacom, da popijem kafu tamo gde kafu piju i komšije. Da pokisnem iz čista mira.
Šta mi je trebalo da natrčim na ovo?
Ako sam dobro shvatio, ovi kadrovi su isečeni iz filma “Ponoć u Parizu” Woodyja Allena. Nisam gledao film, ali potvrdu sam našao u trejleru na stranici filma na portalu IMDB. Pa sad, ne moram da gledam melodrame da bih se uverio, je li tako?