Month: June 2014

Sloboda izbora

Freedom of choice
Is what you got
Freedom from choice
Is what you want

U životu često naletimo na potrebu da biramo između dve ili više opcija. Kada smo mali, kukamo zato što roditelji biraju umesto nas i jedva čekamo da dobijemo mogućnost slobodnog izbora… A onda nastaje frka. Time smo dobili i slobodu da donesemo pogrešnu odluku te posle ne možemo optužiti nekog drugog za posledice. Ona alternativna odluka, za koju se ispostavi posle da je bila ipak prava, po teoriji o paralelnim univerzumima nam je život u njemu usmerila u nekom drugom, povoljnijem toku, i iz ovog stvarnog života možemo samo da u glavi kreiramo sliku kako bi nam bilo da smo krenuli tim smerom.

No, to ne znači da ne treba donositi odluke. Makar bile i pogrešne ipak mi sami treba da budemo krojači svoje sreće. Jer ako to ne učinimo, neko drugi će uzeti makaze u ruke – jeste da ćemo time imati nekog drugog da optužimo umesto nas samih, ali obično te odluke ne budu u našu korist…

Izveštaj Кoмисиje

Baš sam se bio naoštrio, kad ono… na pravo pitanje, pogrešan odgovor.

U tišini Megatrend univerziteta, od 5. juna do 11. juna 2014. godine, radila je vredno Кoмисиja зa oцeну oснoвaнoсти пoкрeтaњa пoступкa пoништaвaњa диплoмe, koju je osnovao Senat Megatrend univerziteta.

Nedvosmisleni zaključak Кoмисиje u sastavu prof. dr Boris Krivokapić (tri radna mesta, mašala), prof. emeritus Oskar Kovač (sledi krš i lom funkcija, pet radnih mesta, pita se čovek kako će svet opstati kad Oskara ne bude a nebiti se jednom mora), prof. dr Neđo Danilović (i on tri komada) i dr Mihajlo Rabrenović (nesrećni docent) da nema osnova da se osporava originalnost doktorske disertacije dr Nebojše Stefanovića obrazložen je na dvanaest stranica uz četiri priloga.

Mišljenje Комисије

Кoмисиja je procenila da mora da odgovori na tri pitanja. Prvo pitanje na koje je Кoмисиja odgovorila se tiče ispunjenosti uslova koje podrazumeva postupak sticanja doktorata.

Nastavite sa čitanjem… “Izveštaj Кoмисиje”

Pažnja je relativna stvar

Kako ljudima da objasnite očiglednu stvar? Recite im i zaboraviće u roku od pet minuta. Pokažite im i zaboraviće do doveče. Naterajte ih da okuse i neće zaboraviti nikad više.

Jes’ reklama, ali ide u red onih koje nazivamo “društveno odgovornim”. Perfektno.

Завиривање у СФ – епилог

Што волим кад ми се намести да напишем читаву серију нечега, па онда још и завршницу серије, и мислим да сам готов, кад оно… није него. Није готово кад је готово, него је готово кад ја кажем да је готово, рече Тома Бебић.

Остаје ми мала задовољштина да сам донекле био у праву – од она четири предлошка, таква каква су, неће бити романи, и нису. Али.

Наставио сам да читам Халдемана редом, и наишао на “Добијање у времену” где, нуто чуда, управо развија ону прву варијанту, где се бесмртност купује на рате. С тим што је две ствари избацио (размену знања, и оног Дајката), јер му није била завршна премиса да свет у задатом тренутку одлази у очин, а убацио неколико других. Пре свега, корпорација Бесмртност (или како се већ зове овог пута) је замишљена да спречи свевлашће бесмртних, тако што ће они сваких десет година имати да бирају између докупљивања још једне деценије живота по цену да сву своју имовину препишу корпорацији, или да уживају у свом иметку док су јоште живи. Од оног милиона није одустао – то је минимални иметак без којег неће ни да разговарају, и због којег многи добитници на лутрији никад нису могли да купе још десет година. Јер нису научили како се праве паре. За шта и даље не постоји рецепт – јер за десет година се нешто промени, застари знање, Јово наново.

Корпорација би требало да улаже сво то богатство управо у стабилизацију човечанства, кроз образовање, праведну расподелу, улагање где треба, и да тиме спречи да бесмртници буду омрзнути. Јер нису стварно бесмртни, и не могу то да искористе да буду вечито богати и владају светом.

Nastavite sa čitanjem… “Завиривање у СФ – епилог”

Otišla si, e pa neka

Posle onako lepo sročenog Šefovog panegirika od pre neki dan, prisetim se da imam jedan jedini singl od Black Sabbatha. Ne sećam se koje su pesme na njemu, mora da mi je nešto značilo čim sam ga sačuvao. Rovarenje po singlicama može biti opasno pa sam, za svaki slučaj, navukao hiruršku masku na lice… Da parafraziram Neila Younga: Dust never sleeps! Sarcastic smile

Deca su se upišala od smeha kada su me tako opremljenog videla, a ja sam se pogledao u ogledalo i pomislio: Izgledam kao pravi doktor, doktor za rock & roll. Nerd smile

I krenem u operaciju…

Nastavite sa čitanjem… “Otišla si, e pa neka”

Neko se najzad setio

U svetu u kome se glumata o ravnopravnosti polova, istovremeno se uzimaju simpatično velike pare na “projekte” o zaštiti žena i gradnje tzv. sigurnih kuća. Problem je u tome što se nijedan problem ne rešava suštinski, nego je reč o velikoj predstavi.

A kada je reč o predstavi, hajde da malo razmislimo o tome dokle dopire licemerje.

Neko se najzad setio da primeti da nasilje ima hiljadu lica i dva pola.

Slobodni ste da podležete stereotipima. Ako baš morate.