Kada vadim pesme iz naftalina, stalno rizikujem neku pljuvačinu od ostrašćenih čitalaca/slušalaca. Kao da je bitan današnji stav o njima, gledano sa nekakvog političko/ideološkog ili ne znam kog aspekta.
Glupo, veoma glupo!
Zašto bih pričao o stranim pesmama kada ima i domaćih koje vrede, a koje su obeležile neko vreme koje je davno iza nas. Pa, makar, te “domaće” dolazile i današnjeg “inozemstva”.
Ova, recimo, ima sjajnu priču…
VIS O’Hara je, u svoje vreme, obećavao mnogo. Imao je fantastičnu pevačicu koje je, nekoliko godina kasnije, postala Josipa Lisac kakvu je znamo. Još uvek je bila klinka i nije znala da će se zaljubiti u Karla Metikoša. 
Teško ko im je smeo izaći na crtu, barem sudeći po izveštajima iz tog vremena (1965-67.). A kada su se rasturili, klavijaturista i pevačica su prešli u VIS Zlatni akordi. Jednu od onih tadašnjih grupa koja nije mnogo marila za komercijalni uspeh, ali je redovno nastupala na žestokim igrankama koje su se organizovale. I, kao takva, bila je odlična prilika za kaljenje talentovanih muzičara. Gradivo se najbolje utvrđuje kada se ponavlja, a kada se to dešava gotovo svakodnevno, iz klupe izađeš kao iskusan muzičar. Pa nije ni čudo što se smatrala rasadnikom muzičkih talenata. Kroz nju su prodefilovali mnogi muzičari koji su, kasnije, igrali značajnu ulogu u rok događanjima na teritoriji Jugoslavije: Zlatko Miksić – Fuma, Željko Kovačević – Pes, Brane Živković – Lambert, Zlatko Pejaković, Hrvoje Marjanović – Harma, Rajko Dujmić, Ivan Stančić – Piko… 
Elem, Zlatni akordi te ’68. godine odluče da svoju stalnu gažu u Studentskom gradu u Zagrebu za kratko zapostave i nastupe na Festivalu omladine u Subotici. Ovaj festival je bio važan jer je otvarao vrata za snimanje ploča. I pobede na njemu, upravo ovom pesmom.
A ona nije ni bolja, ni lošija od onoga što se sviralo u svetu, u to vreme. Autor pesme je Frano Parać, klavijaturista sastava koji je, nešto kasnije, upisao muzičku akademiju, izašao iz roka i napravio sjajnu karijeru u nekoj drugoj muzici. I postao pravi akademik!!! 
U Zlatnim akordima je, svojevremeno, svirao klavijature i Davor Štern. Eeeee, kakva je to tek životna priča, koja nema veze sa muzikom… 