Jedu i plaču, druže kapetane!
Za većinu nas ovo pitanje je retoričke prirode, jer nema smisla raspravljati. Svi znamo da je dobro, zdravo i potrebno, što nas uvodi u raspravu o hrani kao elementu zdravlja.
Međutim, šta ćemo sa crnim lukom? Jeste li ikad videli nekog ovoliko upornog?
Brate, ta će cepati halapenjo pre nego što krene u školu.
У, бре, то као у оном вицу кад је из војног магацина нестао џак бибера, па питали магационера да нису опет мишеви као што је било кад је нестајало брашна или шећера: “нећеш веровати, друже капетане, плачу а једу!”.
Imam jednog sličnog u kući. Dok je bio uzrasta mališana iz clipa jeo je mladi crni luk sa svim što se nađe na stolu, uključujući u to i supu i tortu. Uopšte ne preterujem u toj izjavi. Međutim, pubertet je učinio svoje i mnogo šta se promenilo u njegovoj ishrani, pa i taj “detalj”.