Četvrti jul. Ovde smo zaboravili na nekadašnji državni praznik, kao da je bitno. Ameri će danas da se izubijaju od pregorelog roštilja i kiselog piva, a uveče, zna se: vatromet. Petljajući po svojim standardnim izvorima, pronašao sam nešto zanimljvo: priču o hemiji vatrometa.
Da vas podsetim ako ste zaboravili: sodium je natrijum, potassium je kalijum, copper je bakar, a ostalo ćete prepoznati lako.
Uzgred, udaviše po foto-blogovima objašnjavajući kako se slika vatromet; rado bih probao, ali ovde nemam priliku za to – bar mi nije poznato da li negde postoji pristojna tradicija velikih vatrometa na mestima gde mogu da zauzmem busiju sa fotoaparatom na tronošcu, bez gomile ludaka koji mi bacaju petarde pod noge ili, što je najnovija moda, preko glave…
P.S. Potonjima posvećujem sledeći bonus video:
Obično na dan početka Exit festivala bude vatromet negde oko ponoći. Ako staviš svoj 3nožac negde na keju na novosadskoj strani i usmeriš cevku ka tvrđavi, imaćeš dobar pogled, a nimalo gužve.
U neka ne tako davna i malo srećnija vremena, neki mudri ljudi su ispred Vojnog muzeja na Kalemegdanu organizovali koncert Hendlove “Muzike za kraljevski vatromet” i to, naravno, dopunili pravim i lepim vatrometom. Velikih vatrometa retko ima, u modi su kojekakve rođendanske prangijade.
Vatromet viđen okom kamere u bespilotnoj letelici:
Izvrsno.
Auh, boktemazo, zaista izvrsno. Toliko sam bio opsednut slikom da sam zaboravio da utišam drekavca
Nego, što ti je hrabar autor ovog rada: skontao je verovatnoću obaranja skalamerije projektilom u letu. Kad bih ja to pokušao, već bi mi treći ili peti projektil oborio letelicu.
(Srećom, nema nekih vatrometa okolo 😛 )