“Oranje da nam gaze ne smeju, da prelete ne mogu”, reče im trener i posla ih na teren.
I tako… I sa tim sportom je završeno. Nego, da pređemo na neki drugi.
Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
“Oranje da nam gaze ne smeju, da prelete ne mogu”, reče im trener i posla ih na teren.
I tako… I sa tim sportom je završeno. Nego, da pređemo na neki drugi.
Komentari su onemogućeni.
Moram da primetim da je tag “sranje” klasičan understatement.
Ah, da…
ili
A tag “sranje” ima veze sa mojim mišljenjem o lepoti današnjeg fudbala. Svojoj izjavi dodajem podatak o tome da sam veče, zapravo, proveo u dvorištu svog kuma, uz odličan gulaš i perfektno špansko vino, sa mislima svugde osim na fudbalskoj utakmici, uključujući ono kad je došla kuma i rekla “eno poluvreme, izgleda da je 5:0 za Nemačku”. Ni malim prstom nisam mrdnuo na tu informaciju. Posle sam video kolaž golova. Ono nije bio fudbal. Ono je… Ono nema ime.
Јел’ то треба да значи да је оно најзад готово?
Ne treba. Biće gotovo u nedelju. Nego se juče desila jedna skandalozna, hm, utakmica o kojoj možeš da saznaš ako te baš interesuje da saznaš.
Gledao sam. Izgledalo je ovako:
Frejzer je ušao u ring sa glavoboljom, vuče noge, a Ali u najboljoj formi, skakuće oko njega, čuka ga u čelo, sa nadom da će ga načeti. Načeo ga je toliko lako i brzo, srećno, da ni sam to nije očekivao, ma koliko se tome nadao.
Šok. Frejzer u nokdaunu, pada na kolena, zbunjen je, ne pokušava da ustane.
Sledeći udarac baca Frejzera na pod, a ovaj ga iskusno izbubeca dok leži na podu i to pre kraja runde i pre nego što bilo ko može da odreaguje.
Davno je Ali naučio da je ranjena zver najopasnija i da je treba dotući.
Frejzer je izgubio meč pre kraja prve runde i jedva čeka da otplače u pauzi.
Ostatak je rutina i otaljavanje.
Na žalost nesrećnog Frejzera, peškir u tom sportu još nisu izmislili.
Rečju, školski čas. Tako se to radi.
Hiperbola od 7:1 će učiniti da se dublje ureže, da se lekcija bolje i duže pamti.