Čini mi se da sam već pominjao moj prvi susret sa Zappom. Taj trenutak je bio tako traumatičan da sam ga posle toga godinama izbegavao. No, to nije jedini slučaj. Još jednom mi se omaklo, iako su se svi znaci upozorenja nalazili na samom omotu.
Ne sećam se više ko je nabavio album grupe Atilla. Sa omota su gledala dva blentava lika obučena u srednjovekovne oklope, valjda da asociraju na najvećeg osvajača svih vremena, a jedan od njih, onaj buljavi, imao je frizuru kao je došao sa francuskog dvora iz perioda vladavine dinastije Lujeva.
Ko god da je pravio omot, ne zna istoriju jer je pomešao dve epohe koje deli, otprilike, hiljadu i dve stotine godina. 
Oko članova grupe sušile su se šunke, slaninica & rebarca, valjda da pojačaju utisak. Ne verujem da su ove delikatese trpali u pasulj koji se jeo na francuskom dvoru. Oni su konzumirali mnogo finija jela. A Huni, naprosto, nisu imali vremena da bilo šta suše. Žurili su da pokore tadašnji svet.
Grupa Atilla je imala dva člana: klavijaturistu i bubnjara. Nije Koja izmislio muzički dvojac bez kormilara. A ono što se moglo čuti sa albuma teško se rečima može opisati… Blagi užas! Definitivno, najgori album koji sam u životu čuo!!! 
Tako sam za sva vremena zapamtio ime klavijaturiste Billyja Joela i zakukao:
Zappo, vrati se! Sve ti je oprošteno!
Iako je uskoro počelo da se piše o Joelu kao jako talentovanom muzičaru, nisam se na to osvrtao niti mu prilazio. Trebalo da prođe deset godina i da čujem današnju pesmu da bih mu dao prvu šansu. Sećam se i mog prvog utiska ovog novog Joelovog pakovanja: Elton John na steroidima! Kako američki! 
Zahvaljujući preduzimljivosti Jugotona & Siniše Škarice, Joelovi albumi su počeli redovno da se objavljuju u staroj nam državi. Album Glass Houses (1980) se često vrteo na mom gramofonu jer nije imao mane. Tada sam Joelu oprostio ono zlodelo sa Atillom. I preslušao još nekoliko albuma. 
Nije me razočarao! Nastavio je da pravi dobre pesme tokom narednih godina. Gledam na netu njegove sveže fotke. Omatoreo je, oćelavio & namontirao nove zube kao u reklamama za kalodont. Znači, ćeraćemo se mi još.
Pa koliko ko od nas izdrži. 