Month: July 2014
Jedan – sedam
“Oranje da nam gaze ne smeju, da prelete ne mogu”, reče im trener i posla ih na teren.
I tako… I sa tim sportom je završeno. Nego, da pređemo na neki drugi.
Laka letnja droga
Gledam da prekratim ovaj sticky & slimy dan dišući na škrge. Definitivno, visoke temperature i ja nismo u ljubavi. Mislim o nekoj konobi, povetarcu koji me hladi, ‘ladnom pićencetu & opuštenoj atmosferi. I easy listening muzici, bez toga ugođaj ne bi bio kompletan. E, sanak pusti, more je još dalje nego što je bilo prošle godine. 
Prelistavam tisak i naletim na reklamu za Avantgarde Jazz Festival u Rovinju. Preplave me sećanja na vreme kada se tamo išlo u dobar provod. Ko je još razmišljao o kupanju pored gušta ispijanja raznih vrsta Malvazije.
Voli da pozira
Ovo NIJE animacija, već…
Volite holivudske CGI spektakle? Volite slike koje deluju toliko stvarno da vam nije jasno kako su izmišljennje i napravljene? A šta ako neke od tih slika, zapravo, postoje?
Uvek postoji još jedan ludak koji prevazilazi svima raspoloživu tehniku i napravi ono što mu treba da bi napravio ono što drugi ne umeju. I sad, zamislite vi kako može da izgleda makro fotografija kada u priču ubacite elektronski mikroskop rezolucije sedam nanometara i čoveka sa dovoljno vremena i upornosti koji ne prihvata “ne” kao moguć odgovor na ideje u načinima prezentacije sveta oko sebe. To su ljudi koji pomeraju granice.
Zbog toga, rekli bismo da je Stefan Diller ime koje vredi zapamtiti, a njegov dosadašnji rad istražiti. Njegovi klijenti su i prirodnjaci i tehnolozi – kako ćeš bolje ispitati mikrospojeve nego slikom? – a i mi, prost svet, ponekad volimo da ostanemo zapanjeni.
Želim da saznam
What’s it gonna take
Are we gonna forever
Make the same mistake
Nisu svi rokeri kao Stonesi, da nam se čini da nikada neće otići u penziju. Većina onih manje značajnih završi karijeru relativno rano, pa nastavi da živi od sasvim uobičajenih poslova. Vreme prolazi, kosa opada, na instrumentima se nahvata prašina, a često im ni rođena deca ne veruju šta su sve radili u mladosti. 
S vremena na vreme pojavi se neko novo ime za koje se ispostavi da je nastavak onoga što se dešavalo nekoliko decenija ranije.
In memoriam: Bora Todorović (1929–2014)
Suština pasijansa se oprašta od velikog glumca.
Imao je toliko srce da je znao kad da kaže “dosta”. Samo taj gest je vredan dubokog poštovanja. A pružio je mnogo.
