On je trčao, a oni su ga pitali zašto trči. I nisu hteli da prihvate da trči bez razloga.
Ah, ti odvratni ljudi: stalno traže neke razloge.
Nastavite sa čitanjem… “Kad sam već do ovde dotrčao, mogao bih i…”
Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
On je trčao, a oni su ga pitali zašto trči. I nisu hteli da prihvate da trči bez razloga.
Ah, ti odvratni ljudi: stalno traže neke razloge.
Nastavite sa čitanjem… “Kad sam već do ovde dotrčao, mogao bih i…”
Svemir je oduvek postojao biva neprihvaćeno kao opravdani odgovor na pitanje Šta je postojalo pre početka? Ali za mnoge religiozne ljude, odgovor Bog je oduvek postojao jeste i očigledan i prijatan odgovor na pitanje Šta je postojalo pre Boga?
Fizika opisuje ponašanje materije, energije, prostora i vremena, kao i njihove međusobne odnose u svemiru. Na osnovu činjenica koje su naučnici uspeli da odrede, sve biološke i hemijske pojave se upravljaju onime što ove četiri karakteristike kosmičke drame međusobno čine. Stoga sve suštinsko i nama Zemljanima poznato počinje zakonima fizike.
U praktično svakoj oblasti naučnog istraživanja, ali posebno u fizici, granica otkrića živi u ekstremima merenja. Na ekstremima materije, kakav je komšiluk crne rupe, nalazimo gravitaciju koja žestoko savija okružujući prostorvremenski kontinuum. Na ekstremima energije, trpite termonuklearnu fuziju u deset miliona stepeni vrelim jezgrima sunaca. A u svakom zamislivom ekstremu, imate zastrašujuće vrele, zastrašujuće guste uslove koji su preovlađivali tokom prvi par trenutaka svemira.
Je l’ neko zna koliko dnevno košta zakup bilborda? Mis’im, ima se para za bilbord, a nema se za svratišta, trudnice, porodilje, vantelesne oplodnje,…
Zlobnici bi rekli da nemamo šta drugo, pa eto slavimo Beograd. Makar po bilbordima širom Srbije.
Šablon je odavno poznat. Tamo maši slikom na bilbordu, ‘vamo pričaj o doušnicima u policiji, banani, papaji, mangu i ostalom južnom voću, a usput najavljuj povratak onog koji je dobrovoljno otišao, a ne želi dobrovoljno da se vrati. Za to vreme ispod radara promeni zakone o radu i stečaju, povećaj porez malim privrednicima, povećaj cene osiguranja automobila i zaposli još neki politički podoban kadar (sa ili bez lažnog doktorata). A nesposobnost kadrova da rade posao za koji su izabrani i plaćeni pokrij pričom o troškovima post-poplavnih aktivnosti.
Jedu i plaču, druže kapetane!
Za većinu nas ovo pitanje je retoričke prirode, jer nema smisla raspravljati. Svi znamo da je dobro, zdravo i potrebno, što nas uvodi u raspravu o hrani kao elementu zdravlja.
Međutim, šta ćemo sa crnim lukom? Jeste li ikad videli nekog ovoliko upornog?
Brate, ta će cepati halapenjo pre nego što krene u školu.
Već tri godine ne sanjam, jer živim svoje snove.
— Snežana Radojičić
Bratijo Suštine pasijansa, imam jedan predlog za vas: pomozite Snežani Radojičić da, kako ona to sama reče u nedavnom intervjuu, nastavi ne da sanja, nego da živi svoje snove. Za to postoji jednostavan, dostojanstven i, zašto da ne, zabavan način: naručite njenu knjigu u pretplati.
Hajde sad, da vam polako objasnim o čemu je reč.
Da se odmah razumemo: Ryan Adams, a ne Bryan Adams°. Ryan, Amerikanac, a ne Bryan, Kanađanin. Nema B u svom imenu i po zanimanju je muzički genije.
Sa nepunih četrdeset godina života, Ryan Adams je za sobom ostavio trag kakav nisu ostavili mnogi daleko stariji od njega. Možemo da govorimo o količinama: tri oficijelna i nekoliko underground albuma grupe Whiskeytown; trinaest solo albuma; veliki i teško prebrojivi skup muzičkih materijala poteklih iz nekih nuz-projekata. Bolje je da govorimo o kvalitetu: Adams je vrhunski autor u hibridnom žanru koji bez pretenzija opisujemo nužno preširokim krovnim pojmom Americana. Cenjen među kolegama i među publikom, svako je spreman da ga sasluša, jer on se javlja samo kad ima šta da kaže, što je odlika čestitih i pametnih ljudi.
E, pa za jesen se sprema četrnaesti album koji će se zvati, prosto, Ryan Adams. A pre dan-dva, osvanuo je prvi rad sa tog budućeg albuma. Poslušajte dobro, vredno je.
Koncept aftamacke vožnje na autoputevima nije novog datuma. Razne kompanije isprobavaju koncept, implementacije su već uspešne, a pridružuju se i oni koji planiraju da ostanu na tržištu bar još dvadeset godina. Da vidimo kako se sprema Hyundai.
Jes’ reklama, ali dobra.
Budućnost je počela, sadašnjost je precenjena, a prošlost smo ionako propustili, pa nije važno. Pravo je pitanje: kako se ovi automobili nose sa rupama na putu između Bašaida i Kikinde?