Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Kažu, suočavanje sa psihičkim problemima je mnogo lakše u grupnoj terapiji ,mežu nepoznatim ljudima sa istim problemom.
A šta bude kad niko u grupi ne želi iskreno da se suoči sa problemom? Onda, šta?
Onda preostaje samo još kontrola stanovništva. Preostala je još mrvica do te tačke: kad budete imali neograničen net na telefonu za dž, znaćete da je počelo.
Kako vreme prolazi, ovo pisanje postaje sve zabavnije. Barem meni. Odvuče me na potpuno neočekivana mesta, probudi mi sećanja & oživi asocijacije na neko vreme koje je bilo sasvim drugačije od današnjeg. Bilo je manje svakodnevnih senzacija & više zabave, a ženske se nisu muvale u četovima, na Fejsu ili slanjem SMS poruka.
Danas sam zalutao na sam početak veselih osamdesetih. Gledao sam dokumentarac u kome Martin Ware (Human Legue, Heaven 17) objašnjava kako su radili produkciju u to vreme i dobijali čudesne zvuke iz modularnih sintisajzera. Jer, polifonih nije bilo, tek su počeli da se pojavljuju.
Bili su opsednuti tehnologijom kao i mi danas, samo malo drugačije. I primitivnije, jer nije bilo semplovanja – lepile su se magnetofonske trake da bi se dobili specijalni efekti. 
Ne, nećemo evocirati U dva. Postojalo je to drvo i pre.
Snimanje filmova fotografskim objektivima je polako dovelo do toga da više ne znamo gde prestaje fotografija, a počinje film. Teško je razlučiiti i gde prestaje tehnika a počinje umetnost, što nas dovodi to potrebe da i film tretiramo kao fotografiju. Mogućnosti su nemerljive.
Zoćin jučerašnji prilog kao da je prizvao vest. Jedan od čuvenih sinova delte Misisipija juče je otišao na Neko Bolje Mesto.
Johnny Winter nikad nije prestao da svira, ama ni da se odmori od samog sebe. Bio je bolestan godinama, ali prema tome se ophodio kao prema nekoj usputnoj nelagodi. Odmoriće se tek sad: bavljenje muzikom je za njega bila velika borba koja je trajala celog života.
Ova svirka je vrlo ilustrativna za Čoveka Bele Kose: raslojava se u svim pravcima, ne znaš gde će te odvesti. Nema mnogo takve muzike, bez obzira na žanr.
Nastavite sa čitanjem… “Odlazak Belog Desperadosa: R.I.P. Johnny Winter (1944-2014)”
I tako su se zagledali u aero-akrobatsku grupu i onda… Gledaj pažljivo.
Nije da nije. Čuka da ti iskoči.
U julu 1967. godine, na vrhu top lista širom sveta šepurili su se Beatlesi sa svojim antologijskim albumom Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band. Što se mene tiče, mogli su na prvom mestu da ostanu još godinu dana jer taj album, u to vreme, teško da se mogao uporediti sa bilo čime što je do tada snimljeno.
A onda se pojavila pevačica koja ih je za tili čas oduvala sa trona.
Zvala se Bobbie Gentry.
