Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Gotov cirkus, sinoć se završio bez penala, ali zamalo.
I tako, četiri godine nakon osvajanja Svetskog prvenstva u fudbalu, Španci su morali da uhvate još popodnevni šinobus kući. Taman su imali vremena da skoknu do pokrajine Navare, tamo u kraju u kom žive Baski, gde bi im zadovoljni narod Pamplone dao poslednju šansu da povrate čast.
Možda jednog dana i budemo razumeli nagon tobože-trčanja ispred krupne stoke ulicama Pamplone. Međutim, taj dan još uvek nije došao.
Manje smeran od Ptolomeja, Alfonso je jednom primetio: Da sam ja bio prisutan tokom stvaranja, imao bih par zgodnih saveta za bolje uređenje svemira.
Na skoro svakom javnom predavanju koje održim na univerzitetu, pokušavam da na kraju odvojim odgovarajuće vreme za pitanja. Niz tema je predvidljiv. Prvo idu pitanja direktno vezana za predavanje. Zatim se pomeraju ka astronomskim seksi temama, kakve su crne rupe, kvazari i veliki prasak. Ako imam dovoljno vremena da odgovorima na sva pitanja, i ako se razgovor vodi u Americi, tema konačno dotiče boga. Tipična pitanja uključuju: Da li naučnici veruju u boga? Da li vi verujete u boga? Da li su vas astrofizička istraživanja učinila više ili manje religioznim?
Kada god imam vremena, pogledam emisiju Later… with Jools Holland. Zabavna & šarmantna stvar, svirka uživo u kojoj nema prevare i izazov za sve one koji misle neortodoksno kada je muzika u pitanju. Baš kao što i mi ovde radimo.
Najbolje od svega je što mi Jools, po pravilu, uvek provali nekog izvođača na koga ne bih obratio pažnju. Ipak je on u centru muzičkih zbivanja. A ja, kao svaki opsesivni muzički manijak, uredno pribeležim ono što mi se učini interesantnim.
Istraživanje sledi kasnije, kada se uzbuđenje stiša.
Molim vas da primite moju ostavku na članstvo u klubu. Ne želim da budem član nijednog kluba koji prihvata da u svojim redovima ima nekog kao što sam ja.
Ne, ovo nije napisao Lazica u svojoj ostavci. To jest, mi se barem nadamo da nije. Ovo je, navodno, telegram koji je Gručo Marks poslao nekom ekskluzivnom klubu na Beverli Hilsu. Čovek je našao svoje razloge da se izvuče iz onog što mu se, može biti minut prekasno, učinilo kao ne više tako dobra ideja.
Jedan dobar čovek se zamislio nad svojim prekognitivnim sposobnostima, koje su se ispostavile možda i većim nego što racionalni u m može da pojmi, jer je dotični citat ispostavio na fejZbuk jedan dan pre nego što je Lazica rekao da neće više da se igra.
A zašto je Lazica zaista otišao? Neko će pratiti tzv. vesti, neko će nalaziti tzv. informacije, a najviše će biti onih koji sve znaju, kojima je sve jasno ili koji su sve znali još od prvog vagona. Kojoj god grupi da se priklonite ili se u njoj prepoznate, desiće se ista posledica: na upražnjeno mesto će doći neki lojalni aparatčik, najverovatnije neko ko je dovoljna neznalica da mu marionetska uloga ministra finansija ne padne teško dok Omnipotentni rešava probleme prodajom autobusa, fabrika, lokacija i još svačeg što je na prodaju pravom kupcu. Pazi, sve je moguće, pa i to da postanemo ekonomski raj. Konačno, ne postoji scenario uspeha koji nema neku svoju verovatnoću.
Ma kako infinitezimalna ona bila.
Колико језика знаш, толико људи вредиш – речено је давно. Ако ћемо право, то ми је рекла професорица енглеског, па би ту можда вредело додати и “фалите ме, уста моја”.
Често, а дуго већ, олајавамо наше политичаре како нису у стању ни српски да савладају како треба а овамо докторирају са све абстрактима. Није нека утеха да увек има и горих од нас. Овај човек ипо је, кажу, председник италијанске владе…
[видео је био овде]
Оно најважније, поенту на самом крају, је ипак умео лепо да каже да свима буде јасно.
За љубитеље финих језичких радова, препорука да обрате пажњу на титлове. Народни уметник је надмашио себе. Вреди гледати миц по миц.
Вредело је, тојест, док је видео био доступан… можда цела два дана. Јака ствар, уосталом, један виђени политичар покушава да говори на језику с којим нема појма, и не да јадном преводиоцу да заради тај ручак. Не знам што им је то сметало, као да се политичари не избламирају сваки час, и као да монтирање титлова није општенародни спорт на цевки… Код нас то као добар дан.
Ех, тај интернет, свашта на њему може да се нађе, само не може двапут. Можда бих га и нашао поново, да сам блејао у монитор цео дан, ал’ и Цевка је Гуглова, а Гугао има слуха…
Yes, this love is electric
It’ll be flowing on the streets
Nameračio sam se da napišem koju reč o Damonu Albarnu, koji sat pred njegov nastup na ovogodišnjem “Exitu”. O Bluru smo već pisali pre skoro dve godine, a sad, čačkajući po Mreži da proverim neke podatke za koje nisam mogao baš da se pouzdam u sećanje, naleteo sam na njegov intervju gde se priseća saradnje sa pokojnim Bobbyjem Womackom. Eh, propustio sam pojavu tog tužnog prideva… čovek je umro pre neke dve nedelje. Stoga hajde da se osvrnemo na tu saradnju.
Parafraza: Star Wars Episode VII u zamahu radova.
Najbolji detalj je na kraju.
