Yes, this love is electric
It’ll be flowing on the streets
Nameračio sam se da napišem koju reč o Damonu Albarnu, koji sat pred njegov nastup na ovogodišnjem “Exitu”. O Bluru smo već pisali pre skoro dve godine, a sad, čačkajući po Mreži da proverim neke podatke za koje nisam mogao baš da se pouzdam u sećanje, naleteo sam na njegov intervju gde se priseća saradnje sa pokojnim Bobbyjem Womackom. Eh, propustio sam pojavu tog tužnog prideva… čovek je umro pre neke dve nedelje. Stoga hajde da se osvrnemo na tu saradnju.
Bila je 2009. godina. Albarn je spremao novi album za svoj konceptualni band Gorillaz i nekako je uspeo da kontaktira Womacka povodom saradnje. Poslao mu je poludovršenu pesmu – međutim, Womack ga je odbio uz izgovor da bi možda bio zainteresovan za tako nešto u stara vremena, dok je konstantno bio urađen, ali sada, kada se očistio, takva vrsta muzike mu nije interesanta.
Na tome bi se i završilo da to nije saznala njegova ćerka, koja ga je napala i ucenila da mora da snimi ovu pesmu s njima. Njen glavni argument je bio nešto otprilike tipa: “Moraš to da uradiš, kako bi mogla da kažem drugaricama da mi je tata poznat”. I to je rekla čoveku koji je baš te godine uvršten u Rock and Roll Hall of Fame zbog stvari koje je snimao decenijama pre nego što je Albarn i došao na ideju o Gorillaz. 
Ko voli Albarna, vidimo se za nekih 8 sati na Tvrđavi. A ko voli Womacka, ili želi da sazna nešto više o ovom sjajnom muzičaru, izvolite na playlistu.