Noć je dobro odmakla. Još sam budan. I još zadovoljno predem, što mi se retko dešava. Stigao sam da napišem prilog i neću da mislim o sutrašnjem danu. Ni o novom tekstu. Red je da se opustim i častim sebe.
To sa opuštanjem ne ide uvek kako bih hteo, pa rešim da pogledam neki od mnogobrojnih filmova koji mesecima čame čekajući da ih pustim. Odlučim se za Stand Up Guys, sve rečunajući da neće valjda Pacino & Walken da me zajebu.
Nisu oni, režiser je to uradio.
Dok raspremam krevet za spavanje, kreće špica sa onima koji su dali pare za snimanje filma. To me, ionako, ne zanima. A onda, neočekivano, čujem fankoidni ritam prekriven drhtanjem violina i čoveka koji me momentalno podseti na Orisa Reddinga kako peva stihove:
Cold, cold eyes upon me they stare
People all around me and they’re all in fear
They don’t seem to want me but they won’t admit
I must be some kind of creature up here having fits
U, jeee, šta ovo beše?
Kako već znamo da prisećanje kod mene sporo ide, nastavim da gledam film. Nije loš za ubijanje vremena. A režiser mi sve vreme odvlači pažnju ubacujući u scene sjajnu muziku. Preporuka za soundtrack iz filma, ali nisam bliži rešenju. Crvić u glavi mi ne da mira, prekidam gledanje, trčim na net i otkrivam ko je izvođač pesme.
Ime Baby Huey mi ništa ne znači. Ukratko: lokalac poznat u Čikagu i okolini, ništa specijalno. Imao je prateći bend maštovitog imena The Babysitters. Tokom šezdesetih snimili su nekoliko singlova i ljuto tezgarili. A onda je Huey zapao za oko Curtisu Mayfieldu, koji nije želeo da zaposli i bend. I započeli su snimanje albuma. Mayfildova “Hard Times” je bila prava pesma za njega.
Tokom snimanja, stvari su postajale sve gore i gore. Huey je postao ovisnik o heroinu, a ni alkohol mu nije bio stran. Imao je problema i sa kilažom – 180 kg je sve, samo ne normalna težina. Dok licna nije pukla, sa 26 godina. Tako da izlazak albuma nije ni dočekao.
Mayfield je, kasnije, pesmu stavio na sopstveni album, There’s No Place Like America Today (1975), a Hueyevi radovi su mnogo puta semplovani na reperskim snimcima tokom proteklih godina. Njegova muzika je, nekim čudom, imala svoj podzemni & zagrobni život.
Vreme je da potražim Mayfildove stare ploče i obnovim gradivo. Ovo prisećanje mi pada sve teže.