Molim vas da primite moju ostavku na članstvo u klubu. Ne želim da budem član nijednog kluba koji prihvata da u svojim redovima ima nekog kao što sam ja.
Ne, ovo nije napisao Lazica u svojoj ostavci. To jest, mi se barem nadamo da nije. Ovo je, navodno, telegram koji je Gručo Marks poslao nekom ekskluzivnom klubu na Beverli Hilsu. Čovek je našao svoje razloge da se izvuče iz onog što mu se, može biti minut prekasno, učinilo kao ne više tako dobra ideja.
Jedan dobar čovek se zamislio nad svojim prekognitivnim sposobnostima, koje su se ispostavile možda i većim nego što racionalni u m može da pojmi, jer je dotični citat ispostavio na fejZbuk jedan dan pre nego što je Lazica rekao da neće više da se igra.
A zašto je Lazica zaista otišao? Neko će pratiti tzv. vesti, neko će nalaziti tzv. informacije, a najviše će biti onih koji sve znaju, kojima je sve jasno ili koji su sve znali još od prvog vagona. Kojoj god grupi da se priklonite ili se u njoj prepoznate, desiće se ista posledica: na upražnjeno mesto će doći neki lojalni aparatčik, najverovatnije neko ko je dovoljna neznalica da mu marionetska uloga ministra finansija ne padne teško dok Omnipotentni rešava probleme prodajom autobusa, fabrika, lokacija i još svačeg što je na prodaju pravom kupcu. Pazi, sve je moguće, pa i to da postanemo ekonomski raj. Konačno, ne postoji scenario uspeha koji nema neku svoju verovatnoću.
Ma kako infinitezimalna ona bila.
U međuvremenu, raste broj javnih ličnosti koje odbijaju da prihvate odgovornost što su uhvaćene u laži. Moral nije jaka strana srpske javne scene (u politici je, štaviše, to nepoznata kategorija), a i dalje preovladava princip oslanjanja na činjenicu da javnost ima pamćenje na nivou zlatne ribice. Prema tome, nije poenta u tome da će lažovi biti osramoćeni što su uhvaćeni da su lagali o svom akademskom kapacitetu. Poenta je u tome da će ti nemoralni ljudi pobediti nas koji i dalje slepo verujemo da se znanje ipak isplati.
Oni će izdržati te naše napade duže nego što mi možemo da izdržimo pomisao da i takvi ljudi hodaju zemljom slobodno i, još gore, zauzimaju funkcije sa kojih nameću svoje (ili, pak, nečije) mišljenje o tome kako treba da živimo i šta da radimo.
Drugim rečima: jebali smo čvorka.
Dobra vest je da to, zapravo, znači da će nam biti isto kao i do sada. Eventualno sa još manje kapaciteta da sastavimo kraj sa krajem, što već nije tako dobra vest. Nije neophodno da se desi bankrot države da bi se desio bankrot mozga. E, to je najbolja vest od svih.
U međuvremenu: da li ste primetili da vam uvek nešto nedostaje da bi vam sve bilo po volji? Ako niste primetili, to znači da nemate dovoljno godina. Blago vama.
Ne, stvarno: kako biste se izvukli iz situacije poput ove na šemi?
Proverili smo kod nekolicine od Sedam samuraja Skoja. Svi anketirani prihvataju ovu šemu kao činjenicu; neki čak tvrde da su doživeli sve kombinacije dva elementa. Slučaj sve tri kombinacije (plus grip) zasad nismo dokumentovali. Neki kažu da slučaj postojanja sva tri elementa ne postoji u Srbiji. Osim ako ste već doktorirali, u kom slučaju možete da nakrivite kapu, jer za vas niko nije nadležan. Jer, verujte: nema ničeg boljeg nego da za vas u Srbiji niko nije nadležan.
Kakav je kod vas slučaj? Jeste li probali bar dve kombinacije? Jesu li tačne? I najzad, radije ne bismo da pitamo, ali ne možemo da izbegnemo: je li ko nadležan za vas? Boli li?
Nemamo šta da čekamo: do kraja čitanja ovonedeljnog utovara, očekujemo da ćete da smislite prikladan tekst koji mi mogao da se potpiše ispod ove slike.
[tekst ispod slike glasi…]
Q: Kako Crnogorac naručuje duplu lozu?
A: A sipaj-der mi jedan dvadeset šesti jul!
U ovoj zemlji, izgleda, korov raste retroaktivno. Svake nedelje novi plagijator.
Jedino, vrag će ga znati, izgleda nemamo dovoljno dipomaca Jejla. Ma, ne moraju da budu doktori. Mogu oni to posle i ovde, očas. Ionako niko nije nadležan za plagijatorske doktorate. Cakum-pakum.
Q: Kako Komšija kupuje dva pakla filtera 57?
A: Dajder jedan filter 114.
Istinit događaj, prvi deo. Zaplet se zasniva na sličnosti imena, mada se dvojica sagovornika nikad u životu nisu srela.
Stvar je vrlo napeta. Pominju se kladionica i čašćavanje.
Q: Kako Lala u Ljubljani kupuje filter 57 (slov: sedem in pedeset)
A: Moliću fino, jedno paklo onih cigara deset do osam.
Ima ljudi koji rade veoooooma temeljno…
Promače nam ova neprepričljiva fotka. Sad je kasno da tražimo tekst i za njen potpis, ali ako baš hoćete – samo napred, nećemo vas sprečavati.
Nakon vesti da je minimalac u Srbiji najniža zakonom uređena nadoknada za rad na svetu, preporučujemo da pazite kako se obraćate svojoj deci.
Na primer, nikad im nemojte reći “život je pred tobom”, jer to u Srbiji zaista zvuči kao užasna kletva.
Uoči mačku.
Ne zevaj tamo!
I da se razumemo, brza hrana nema tradiciju. U tradiciji nas Zemljana, hrana koja je brza nije hrana, nego je pobegla. Šta je bilo dovoljno sporo, to smo ulovili i od toga i porasli ovoliki.
Istinit događaj, drugi deo.
I tako… Nikad nećemo saznati o kakvom i kolikom je dobitku reč. Pa mogao je Grba da se žrtvuje bar toliko da sazna mo i to, ali izgleda da se uplašio da nije i ovaj neki trombonista.
Obrati pažnju.
E, jebi ga. Lepo ti kažem: obrati pažnju. Nemoj da gledaš u tog kreleta sa bejzbol-palicom.
Eto. Došli ste do kraja ovonedeljnog utovara i niste ni primetili da nema nijednog vica, a kamoli da ima išta smešno. Ali ako ste se nasmejali bar jednom, nećemo vam zameriti. Nije, međutim, isključeno da ćemo se zabrinuti. Znate, nije to lako kad se brinete nad sudbinom naroda, a drugi vam se smeju. I zato razumite Omnipotentnog bar jednom na dan, valja se.
I tako, koliko god da smo hteli da vam olakšamo dan, nismo u tome uspeli. Oprostite nam na tome: možda je ovo varljivo leto svemu krivo. Možda je kriv Lazica. Možda teška hrana. Joj, ko će to znati? Ajd’ neka bude kako će biti.
Prijatan nedeljni ručak vam želimo. I dane koji dolaze, sumorni ili sumor… uh… vedri da su.