Veća fotografija je ovde. Ne znam kako bih drugačije opisao ovo iskustvo: ovaj emu mi je pozirao, apsolutno se ponašajući onako kako bih očekivao od nekakvog profesionalnog modela ili neke filmske/sportske zvezde koja pazi na svoj PR image. Lagano sam kadrirao krupne planove Cevuljagom, sve se nadajući da emu neće popizdeti, ali on ne samo da nije pokazivao znake nestrpljenja, već je posle nekog vremena okrenuo glavu iz anfasa u poluprofil i tako stao – ama, kao da sam ga zamolio da to uradi. Kad sam spustio fotoaparat, i tek tad, emu je mirno odšetao nekud niz svoje dvorište da zoblje nekakvo zrnevlje… Inače, ovo mi nije prvo iskustvo u palićkom zoo vrtu da ptice pokazuju druželjubivo ponašanje prema meni. Beše jedna sova… No, podsetiću vas na nju drugi put.
Eh. A mene je lama u Beogradskom zoološkom vrtu pljunula. Prišla ona, ja kažem “Super si sestro ali nemam ništa za jelo”. Ona me gleda ispod oka, malo spustila glavu, pa se istegla, ja opet “Šta da radim, stvarno nemam ništa za jelo.” E, tada je zafrktala. Tako mi i treba.