Zauvek ću te voleti

Uvek kada se setim Whitney Houston spopadne me neka muka. Sudbina se gadno poigrala sa tom talentovanom & lepom ženom. Kao i sa mnom.

S. je bila pljunuta Whitney, samo joj se boja kože razlikovala. Čak je i fantastično pevala. Iza Whitney su ostale antologijske pesme, a iza S. i mene – ništa.

I da priča ne bi otišla na stranu propalih ljubavi i utopila se u patetici, da se pozabavimo današnjom pesmom.

Početkom devedesetih, Whitney je već bila etablirana megazvezda, pa su je filmski producenti saletali sa svih strana kako bi se okušala u Hollywoodu. Znamo kako se njena filmska avantura završila: The Bodyguard (1992) je počistio bioskopske blagajne, Kevin Costner se učvrstio na poziciji najpoželjnijih frajera u filmskoj industriji, a naslovna muzička tema iz filma, pesma “I Will Always Love You“, postala je globalni hit po kome će se većina slušalaca/gledalaca sećati Whitney i jedan od najprodavanijih singlova svih vremena.

Ako ste se prisetili filma, a žene obrisale suze iz očiju, da postavim trik pitanje zbog koga sve ovo i pišem:

Ko je autor ove pesme?

Ako ne varate i niste krenuli da tražite odgovor po netu, teško ćete pogoditi.

Početkom sedamdesetih, Dolly Parton je rešila da prekine višegodišnju uspešnu saradnju sa svojim partnerom & mentorom Porterom Wagonerom i krene nekim drugim muzičkim vodama. Album Jolene (1974) je bio njen definitivni raskid sa tradicionalnom country muzikom. Istoimena pesma je ekspresno postala hit i njen zaštitni znak, a sa Wagonerom se oprostila današnjom pesmom.

Za razliku od glamuroznog izvođenja filmske verzije, originalna je svedenija, gotovo minimalistična, ali ne manje emotivna & iskrena.

– * –

Pre mesec dana, Šef je iskopao nastup Dolly Parton na ovogodišnjem Glastonbury festivalu. Jes’ da smo kasnili par dana za satnicom i nismo bili na licu mesta, ali smo se odmah bacili na gledanje & uživanje.

Sa Dolly odavno nema greške.