Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
U toku je festival u Woodstocku. Kiša pljušti kao iz kabla, a na pozornici je Melanie. Peva What Have They Done To My Song, Ma. Kao da je neko namerno dogovorio trenutak susreta pesme i kiše. U trenutku kada kiša prestaje da pada, okupljena publika počinje da pali sveće.
Melani je bila toliko dirnuta prizorom da je odmah napisala pesmu, kao uspomenu na taj nastup.
Још ме није прошло да хватам чудна ноћна светла… и ваљда ни неће. Овог пута ми се резултат свидео више него обично, иако је то, као и увек, фотка на којој сто ствари не ваља.
Враћали смо се са једног од наших пивских петака прошлог лета, кад су нам у гостима били ћерка и унук. У “Дангуби” је још било оног пива, из ината (ваљда) названог Бадвајзер, тачније Будвајсер/Будвари… око тога, ко има право да користи немачки назив Чешких Буђејовица као марку пива, спор је већ зашао у неке деценије и нема намеру да се реши. Ја бих право на доношење те пресуде дао сваком ко после овог оде негде на тај запад и плати два-три пута више за ону америчку верзију. (овде ме замислити како се злокобно смејем као злоћа у некој најгорој холивуштини)
Кренули смо пешке, лепо летње вече. Такве шетње ми донесу највише добрих снимака, само што сви примећују на колико снимака се виде леђа мојих дама. Овог пута сам претрчао на тамнозелено, њих је ухватило црвено, па сам успео да их ухватим и спреда.
(велику… вреди погледати)
Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: раскрсница код гробља”
Jedni ih ne vole zbog ograničavanja sloboda svojim građanima, drugi ih vole zbog otpora Zapadu. Kojoj god grupi da pripadate, sigurno će vam biti zanimljiva ova šetnja kroz glavni grad Severne Koreje.