Iako su bili histerični za vreme Britanske invazije, Amerikanci se nisu previše primili na pop muziku koja je dolazila sa Ostrva tokom šezdesetih. Ali su uredno smislili kovanicu koja je označavala takvu vrstu muzike – power pop.
Tokom sedamdesetih i osamdesetih nastavili su da slušaju ono što je dolazilo sa drugih strana, ali su se retko osvrtali na svoje muzičare.
Nije ih bilo previše, ali su bili odlični. Mathew Sweet i Marshall Crenshaw su snimali sjajne albume još od početka osamdesetih, pa se u narednih dvadesetak godina u Americi pojavila oveća grupa odličnih bendova koje možemo da strpamo u tu kategoriju. The Posies je bio jedan od njih, a u njemu je pekao zanat Ken Stringfellow.
Grupa je još uvek aktivna, a Stringfellow se pokazao kao nemirni dečko. Rado se upuštao u saradnju sa drugim muzičarima od kojih je najzačajnija bila ona sa grupom R.E.M. i ponovo oformljenim Big Star. I, kao da mu izazova nije bilo dovoljno, počeo je da snima solo albume.
Touched (2001) je treći po redu i tipičan je za njegovo samostalno delovanje. Poigravanje sa stilovima i insistiranje na detaljima mogu slušaoca da odvuku na pogrešnu stranu i da pomisle da ni on nije siguran šta bi hteo, ali se posle pažljivog preslušavanja jasno može uočiti namera. Iza koje stoje jake autorske pesme.
“Down Like Me” zvučno vuče na country i hvata na prvo slušanje, sve dok ne shvatite o čemu pesma govori. A priča je morbidna: tipa je ostavila riba, očajan je i reši da sebi prekrati muke. I dok se on premišlja oko toga, stiže mu poruka da se ona ubila.
U međuvremenu, Stringfellow radi na sve strane i nemam ni približnu predstavu o tome šta sprema dalje. Ali ja jedva čekam da čujem šta je smislio.