“Legenda o lopudskoj sirotici” je dugometražni animirani film u nastajanju. Da li će ikada biti zgotovljen, ne bih znao da vam kažem: nadam se da hoće i navijam za to. Razlog tome je prost: Rolando Peharec, autor tog filma, moj trideset i kusur godina stari prijatelj, spada u onu klasu workaholičnih manijaka kojima nije jasno da proizvod mora da ima tek dovoljni kvalitet, a ne apsolutno maksimalni kvalitet. On je, naime, sklon da potroši celo popodne na trepavice ili realistični odsjaj petrolejke u zenici oka. Zbog toga, teško je razumeti da je ta devojka u prvom kadru prvog trejlera zapravo pokretna slika, nacrtana slobodnom rukom na računaru. Kao da mu nije bilo dosta, Rolando je pustio u život i drugi trejler:
Hoćeš li uspeti, o ludi čoveče?
Koliko god da mi je drag, a ne poznajem ga drugačijeg nego egocentričnog i ekscentričnog (što u njegovom kontekstu čini sinonim), Rolando me je mnogo puta ostavljao u dilemi na temu njegove pouzdanosti u radnim projektima. Bespekorno vešt crtač, vrhunska klasa, ostao je rob minuciozne hiperrealistične detaljnosti, čak i u bizarnim okolnostima. Pokušao sam da ga pokrenem da oživimo Rustyja, što se završilo sa tim da je od prvih tridesetak scenarija, koje sam sklopio i uputio mu ih kao knjige snimanja, nacrtao samo devet. Objašnjavao sam mu moć velikih brojeva: prodaja prava objavljivanja dnevnog stripa na sto mesta po pet evra je 500 € na dan, ali njemu to očigledno nije doprlo do sinapsi.
Rolando jesenas reče da će premijera filma “Legenda o lopudskoj sirotici” biti održana u leto 2016. Da li je došlo vreme za reviziju tog roka ili možemo da se nadamo ispunjenju plana? Nisam ga pitao; ne želim da znam detalje niti da slušam izgovore. Kao i u slučaju onih najavljenih vetrogeneratora u okolini Kikinde, pomislio sam isto:
1. drago mi je i navijam za to da se izvede;
2. neka bude bar za dlaku bolje od plana, na ponos kreatoru;
3. ne verujem dok ne vidim svojim očima.
Vredelo bi da uspe.