Da, znam da smo ovu numeri već slušali jednog popodneva u aprilu 2012. Ne mari zbog toga: kontekst je drugi, a ona verzija je i blokirana.
Opet sinhronicitet, i to višestruki: ispričaću vam začas. Samo prvo da pustimo muziku.
A ovog puta ću vas zamoliti i da pažljivo pogledate spot; bitan je za priču.
Elem… Sat ili dva pre nego što sam natrčao na ovaj neobični spot stare i drage numere, nešto sam pomislio na one scene napuštenih prostora iz grada Pripjata, nadomak Černobilja. Progoni me želja da odem tamo. A sa druge strane, opet sam natrčao na nekog mudrosera koji hoda Zemljom i objašnjava svakom ko hoće da ga sluša kako nema Pink Floyda bez Rogera Watersa, pa ona dva albuma posle nemaju smisla. Eh, rođače, ala ti kratko dobacuješ…
Neću da diskutujem o tome kolika je čija uloga u jednoj od najvećih britanskih rock grupa. Prosto, ne osećam potrebu za tim. A Momentary Lapse of Reason (1987) i, pogotovo, Division Bell (1994), dragi su mi albumi i ja na njima čujem Pink Floyd u punom kapacitetu. A kome je do teranja maka na konac, neka prvo preispita koliko je Pink Floyd legitiman posle prvog albuma, kada je Syd Barrett pregoreo i povukao se. Razumete: nijedna rasprava neće proći bez demagogije.
A Pripjat… Nakon poslednje sanacije, tokom koje su nakrkali omanji deo kubnog kilometra betona oko otopljenog černobiljskog reaktora, emisija radijacije je spuštena do te mere da je moguće provesti nekoliko sati u Zoni.
Eh, ne znam postoji li snažniji simbol raskida veze između čoveka i prirode nego što je taj. Nasukani smo na razna nasleđa svoje alavosti i uvek bude kasno kad shvatimo prave opasnosti. Tako guramo sebe u izvesnu propast… Recimo, ne mogu da razumem zbog čega niko do sada nije sproveo istraživanje o korelaciji između ponašanja pčela, koje je poslednjih petnaestak godina drugačije nego inače, i infrastrukture mobilne telefonije.
Prete nam mnoga dostignuća civilizacije u kojoj živimo. Neki su se trgli, ali spasavaju se tek velikim parama kojima raspolažu. Mi, koje pas nema za šta da ujede, ostajemo nasukani.
(I eto opet sinhroniciteta: ni ova tema ne može da se završi bez demagogije.)