Mamama, tatama, bakama, dekama, tetkama, stričevima, ujacima, tečama, strinama, ujnama i ostalom komšiluku želimo srećan sutrašnji polazak u školu.
Nervoza u široj porodici budućeg jednog beogradskog đaka-prvaka polako dostiže vrhunac. Babe su se prvo dugo dogovarale koja će koju tortu da napravi, lepšu, veću, ukusniju,… Ali su obe torte zbog preterane želje i nervoze brzo završile na smetlištu (istorije); poslastičarnice ionako u sklopu usluge imaju isporuku na kućnu adresu.
Dede su odustale od pokušaja “da se otvore” za đačku torbu i opremu za fizičko (penzije iovako male, a obećavaju smanjenje), pa se sad dogovaraju kako da podele trošak za đačku torbu ili opremu za fizičko. Možda ipak uzmu opremu za likovno… Mora li taj blok broj pet? Može li blok broj tri?
Tetke, stričevi i ujaci jedva čekaju kad će taj 1. septembar, pa da na “fejsu” okače onu svoju sliku sa budućim prvakom od pre dve nedelje, a uz potpis “tetkino/ujkino/strikino zlato pošlo u školu”.
Mama se raspituje kakva je učiteljica. Tata se raspituje… hm… kakva je učiteljica. A budući đak prvak razmišlja koji li će lego-komplet dobiti za taj famozni 1. septembar.
Svašta nam cinično pada na pamet kad se pomene (besplatno) školovanje u Srbiji. Ali ‘ajde da te misli ostavimo za neke druge termine.
Zna se zadatak za vas: osmislite tekst koji bi dobro legao ispod ove slike.
[Tekst ispod ove slike treba da glasi…]
Dešava se: Peščanik je prošle srede referencirao jedan tekst Miloša Babovića sa Suštine pasijansa, a pritom mu je dodelio i jednu akademsku titulu tako olako, ama k’o da se fizika studira, božemeprosti, na Megableji ili nekom sličnom mestu. Slobodno pročitajte ceo tekst, a ne samo ovaj odlomak:
…Konvencije variraju od discipline do discipline. U nekim disciplinama — naročito u pojedinim prirodnim i tzv. kvantitativnim društvenim naukama — skoro svaki članak počinje pregledom postojeće literature o vašem predmetu. Kao što je nedavno lepo napisao fizičar Miloš Babović, “Niste rođeni sami… Na nečiji se rad uvek i obavezno oslanjate. Te radove treba navesti i u tekstu se na njih jasno pozivati.” Drugim rečima, pozajmice su dozvoljene i neophodne, samo je važno da su računi čisti…
Pa, lepo.
Naš prijatelj A%L je želeo da utvrdimo koliko vrsta riba (pre)poznajemo, pa to pitanje sad mi postavljamo vama.
Neki od nas su odavno utvdili da poznavanje ribljih vrsta ne mora da bude u skladu sa ribolovčkom veštinom.
Pričaju Mujo i unproforac. Kaže unproforac:
– Sve sam naučio za ovih nekoliko godina, i vaše običaje, i kulturu, i jezik, ali još ne znam šta je “merak”…
Pogleda ga Mujo i kaže:
– Jesi li ti nekad j*b’o ovcu?
Unproforac zgroženo odgovara:
– Ne!
Mujo slegne ramenima:
– Pa ne znam onda kako da ti objasnim…
Dešava se čudna stvar i sad je već pomalo teško da je razumemo.
Svako malo, samo osvane informacija kako je današnji dan upravo dan X, posvećen aktivnosti Y u kontekstu Z. Ni prethodne najave, ni ideje zašto je to tako, ama objašnjenje istorije takve prakse pogotovo nedostaje. Prosto, eto, tako ima da bude. Primera radi, prošli četvrtak je bio “dan čitanja stripova u javnosti”.
Svašta. Baš svašta. Kako? Zašto? Vrag će znati. Nemamo ništa protiv, ama živi bili, neka bude tako kad volite, nego niko ne objašnjava pobudu. Nemamo čak ni ideju da to liči na one trgovačke praznike. Ili, hm, ima?… Svejedno, došli smo na odluku da predložimo neke nove namenske dane, jer nikad se ne zna:
dan za komplet pranje auta na sred ulice- dan kad ćete bar jednoj potpuno nepoznatoj osobi reći “dobar dan”
- dan ulupavanja belanceta u krošnji oraha
- dan analize političkih dešavanja dok na mobilnom telefonu slušate “Riblju čorbu”
- dan prepoznavanja stihova iz čitanki za više razrede osnovne škole
- dan okretanja biciklova naopačke
- dan bez laganja
- dan narcizma u retrovizoru
- dan za polako
- dan za ples nakon pola litre votke
- dan poštovanja molera koji slobodnom rukom izvlače štraftu uz plafon
- dan brzinskog rešavanja ukrštenih reči (varijacije: Rubikova kocka, sudoku, nagradni zadaci iz antičkih brojeva Matematičkog lista ili Galaksije)
- dan osluškivanja tuđih razgovora
- dan Montija Pajtona
Budite slobodni: predložite bar još dve-tri ideje za neki namenski dan.
Išla dva lovca livadom i naiđu na čiču gde čuva koze, pa počnu priču:
– Čiča, prođe li ovuda kakav zec?
– Jeste, jeste, prošao je.
Lovci da se malo našale sa čičom:
– A Boga ti, reci nam bi li zec ili zečica?
– Zec – kô iz topa će čiča.
– A kako si video šta je?
– Ma nisam video nego mi on reče: “Ako vidiš ovuda da naiđu dva lovca, reci im slobodno da mogu da me povuku za qrac!”
Hm… 99% žena nema šta da obuče, a nikad nijedna ne izađe gola na ulicu.
(via FB)
Pazi ovo:
Ovo je viđenje umetnika, ali sa faktografijom astrofizike, kako bi izgledala maglina Oriona na našem noćnom nebu kada bi bila udaljena samo četiri svetlosne godine (inače je udaljena oko 1344 svetlosne godine).
Sjajnu animaciju na tu temu, iz koje je uostalom izvučena i ova slika, pronaći ćete ovde.
P: Zašto sponzoruše imaju ružnu decu?
O: Zato što deca liče na tatu, a ne na Audi.
Nego, ne pričate: kako vam je bilo tamo gde ste bili ovog leta? Da li vam je prijalo? Jeste li uživali? A da niste slučajno ostali bez gaća zbog cena?
Sledeći put pazite. Nije red da se brukate pred svetom.
…A onda, zastanete malo, osvrnete se oko sebe (i ponadate se da niko ne obraća pažnju na vas), počešete se gde baš nije pristojno češati se u prisustvu drugih, opsujete tiho ili u sebi i najzad shvatite da kalendarskom letu još tri nedelje nije kraj, ali mentalnom jeste upravo danas. Zajebanciji je kraj: gledamo zimi u oči. Što bi rekao pokojni Ned Stark: “Zima dolazi”. I što bi rekao Hodor: “Hodor!”
Pustite tu misao da se razvije u vama, a onda učinite neku malo očigledniju reakciju kako biste izrazili nedvosmisleno neslaganje sa tom neumitnošću. Neko će opet da opsuje, ovog puta naglas, neko će naglo da povuče susednu stolicu tako da ona padne, a neko se neće smiriti dok se ne posvađa sa nekom nedužnom osobom, zaboravljajući kasnije da joj se izvini zbog svog nedoličnog ponašanja.
Mi ćemo, pak, nonšalantno (ne nadmoćno, već bespomoćno) slegnuti ramenima i nastaviti da se lagano krećemo ka prilogu broj 5000 na Suštini pasijansa. Pitali bismo vas šta biste želeli da je drugačije, čega da bude manje a čega više, kakve novosti da vam priredimo. Ali, bez brige: nećemo to učiniti. Nismo mi NVO, pa da vas anketiramo, uzmemo dobru lovu za to i nastavimo po starom. A nismo ni televizija, pa da uradimo baš sve suprotno od vaših zahteva. Mi smo samuraji, a samuraji krckaju lešnike i bademe držaljem od katane i pritom ne poseku prste. Nastavićemo starom, dobrom i proverenom metodom zbrajanja rinfuz ideja na gomilu, tražeći neku novu reč koju je moguće napisati isključivo između redova.
Ali, danas nije dan za teške reči. Danas je nedelja, dan kada se svetkuje dobra trpeza, ko već nije potrošio budžet za hranu u Olimpik Biču ili, božemesakloni, na Halkidrkiju Halkidikiju. Preteći će vam, valjda, bar za dva ćevapa i malo čušpajz krompira.
Prijatan ručak vam želimo.