And even though there’s no one
Dark shadows move across the wall
U doba procvata distopijskih ostvarenja kao što su “The Hunger Games” i “Divergent”, setimo se jednog klasičnog filma na ovu temu i muzike koja ga je obeležila. Pre neki dan imali smo prilog o tome kako je knjiga “1984” inspirisala Bowiea, da vidimo kako su Eurythmics odradili zadatak na istu temu.
Film “Nineteen Eighty-Four” završen je i premijerno prikazan, naravno, 1984. godine. Tada smo odahnuli što nas je takva budućnost prikazana na bioskopskom platnu mimoišla, ne znajući da nas devedesete očekuju iza ugla… Okupio je sjajnu ekipu gde su se u prvoj postavi našli John Hurt i Richard Burton (njegova poslednja uloga).
Producentska kuća “Virgin” unajmila je Eurythmics da napišu kompletnu muziku za film. Rezultat je album koji nije zvanično označen kao “soundtrack”, pošto se reditelj filma, Michael Radford, nije složio sa odlukom studija, već je angažovao jednog britanskog kompozitora da napiše klasičniju verziju muzike, nasuprot elektropop zvuku Eurythmicsa. Na kraju, u filmu su korišćena i jedna i druga verzija muzičke podloge.