Pištanje s mobilnog sokoćala prenulo me je iz sna. Par trenutaka mi je trebalo dok sam pohvatao da ležim na travi u parku pored Visle, gde sam prilegao kako bih se oporavio od noćnog lutanja po Varšavi – ona tri sata dremke u hotelu tog jutra očigledno nisu bila dovoljna. Brza provera ustanovila je da mi je ranac s foto-opremom ispod glave, onaj sa donjim & gornjim vešom ispod nogu, i da imam tek nešto malo više od dva sata do poletanja aviona – dobro je da nisam verovao sebi kako ću “samo malo da odmorim oči” te sam podesio alarm, pošto sam odvalio dobrih sat i po dubokog sna.
Utrčavam u taksi u kome s radija piči poljska verzija “Maljčika”, potpuno me zbunjujući na tren. Taksista mi, još uvek ne potpuno razbuđenom, tutka nešto u ruku.
Bedž na kome piše “70. rocznicą Powstania Warszawskiego”.
