Čitao sam intervju sa članovima jedne od poznatijih svetskih grupa. Novinar se raspituje o tome kada će album, tvrdi da je publika željna novih pesama, a muzičari iz grupe vrdaju dupetom i daju neodređene odgovore. Krenuli su, kao, sa pripremom novih pesama, pa malo ih merkaju s leva, pa onda s desna, pa spreda, pa straga, pa ovako, pa onako, čekaju termine u studiju, pa prezauzetog producenta koga su izabrali posle beskonačnih rasprava koje su ličile na jedno od zasedanja UN. Onih na kojima se danima, mesecima, godinama, “usaglašavaju stavovi”… Sve mi se čini da nemaju ništa. A i publika će dobiti upravo to – ništa.
Ovima ne treba ništa, sem malo slobodnog (medijskog) prostora.
Pa šta bude…
