Buntovnik

Kada je Jeff Beck napustio Yardbirdse usred uspešne američke turneje, svi su se uhvatili za glavu i zapitali se koji mu je… Iz današnje pameti, to je bio logičan potez, jer sa Yarbirdsima nije više imao šta da traži – već je bio miljama daleko ispred njih, u razmišljanju. Veoma mlad i pod adrenalinom, napravio je svoju grupu sa kojom je tokom 1967. godine svirao po klubovima u Londonu. Prva inkarnacija The Jeff Beck Group uključivala je danas velike muzičke zvezde: Ronniea Wooda na ritam gitari, Roda Stewarta kao pevača, a ritam sekcija se menjala od svirke do svirke.

Kada se postava grupe ustalila, Beck je snimio jedan od najboljih albuma svih vremena, Truth (1968), otišao sa njom na svirke po Americi, a kada su se vratili sve je rasturio. Mladost – ludost!

Nama samo ostaje da se pitamo kako bi rok muzika danas izgledala da se to nije desilo.

Rod Stewart tvrdi kako je Beck u to vreme bio jako nezgodan za saradnju. A tikva je definitivno pukla u vreme snimanja drugog albuma, Back-Ola (1969). Prvo je otišao Ronnie Wood, a nešto kasnije i Stewart.

Iako je imao ugovor za snimanje solo albuma još krajem 1968. godine, zbog obaveza prema matičnom bendu Rod Stewart ništa nije snimao do sredine naredne. Usput, praveći kombinaciju sa svojim starim drugarima za grupu koja će kasnije biti poznata kao Faces.

Debi album Roda Stewarta An Old Raincoat Won’t Ever Let You Down (1969) prvo se pojavio u Americi (kao The Rod Stewart Album), nešto kasnije i u Engleskoj. Amerikanci su tvrdili da je originalni naziv albuma “suviše engleski” i da ga njihova publika neće razumeti. Ne kapiram šta nije u redu sa nazivom “Stari kišni mantil nikada vas neće izneveriti”, ali neka im bude.

Ah, kakva je to “vožnja” bila! Od uvodne numere, klasika Stonesa “Street Fighting Man“, pa do kraja, stvari su se odvijale pod punim gasom. Rock, blues & folk su bili maestralno isprepletani u zavodljivi zvuk koji se do tada nije čuo. Umesto gromoglasnih gitara koje su se očekivale, odjekivala je visokooktanska akustika u punoj snazi začinjene majstorskim vinjetama na gitari Ronnieja Wooda.

Mnogo godina kasnije takvu svirku nazvaće “unplugged”.

Naredni albumi pretvoriće Stewarta u svetsku megazvezdu, a muškarci će mu decenijama zavideti na istančanom ukusu kada su plavuše u pitanju.

Iako danas nije više u žiži interesovanja, cena karata za njegove koncerte i dalje je mnogo veća od prosečne, a turneje su unapred rasprodate.

A to nam nešto govori.