Oduvek sam želela da pišem pesme. U tinejdžerskim godinama sam to želela više od svega. Ali mi se nije dalo. Zavidela sam ljudima koji su na taj način mogli da iskažu svoja osećanja i da to urade na pravi način. Nisam mogla da zamislim sebe ni blizu takvih ljudi.
A onda je došlo do preokreta.
Iris DeMent je prve pesme napisala sa 25 godina. Trebalo joj je još pet pa da snimi prvi album, Infamous Angel (1992). Nije lako započeti karijeru u tridesetim. No, odjeknulo je, itekako. Iako je u to vreme bila poprilično ignorisana od strane medija, među muzičarima i poznavaocima je stekla izuzetno pošotvanje, a njena priča se širila na najbolji mogući način, od usta do usta. Njene dirljive pesme i fantastično pevanje privukli su pažnju kolega, pa je brzo počela da sarađuje sa nekim od najvećih: Emmylou Harris, Nancy Griffith, Tom Russel, Steve Earle… A kada ju je Merle Haggard, legenda country muzike, zamolio da snimi jednu od njenih pesama, nije mogla da veruje.
I dok su prva dva albuma bila ukorenjena u lagani country prizvuk i bavila se relativno opštim temama iz pomalo naivne perspektive, na trećem, The Way I Should (1996), okrenula je ćurak. Zvuk je bio primetno rokerskiji, a pesme intospektivne. Ovoga puta o religiji, seksualnom zlostavljanju, smrti… Prateća ekipa je bila zvezdana: Mark Knopfler, Chuck Levell, braća Scaggs, Delbert McClinton… Nije moglo da omane, pa se ne obazirite na ocenu koju vidite kada ispratite link na album. Zamerili su joj na tematici pesama, a ne na kvalitetu i izvođenju.
„When my mornin’ comes around” otvara treći album i odmah zavlači pesnicu u stomak. Dok slušaš, pitaš se gde je Iris bila i šta se sve to loše izdešavalo kada ovako piše:
When my mornin’ comes around, no one else will be there,
So I won’t have to worry about what I’m supposed to say,
And I alone will know that I climbed that great big mountain,
And that’s all that will matter when my mornin’ comes around.When my mornin’ comes around, I will look back on this valley…
At these sidewalks and alleys where I lingered for so long;
And this place where I now live will burn to ash and cinder,
Like some ghost I won’t remember,
When my mornin’ comes around.When my mornin’ comes around, from a new cup I’ll be drinking,
And for once I won’t be thinking that there’s something wrong with me;
And I’ll wake up and find that my faults have been forgiven,
And that’s when I’ll start living
When my mornin’ comes around.
Otkrila je samo da je pesma nastala iz očaja. I da je u tom trenutku mislila da je bolje umreti, nego živeti.
Izvođači poput Iris DeMent su uvek nekako u ćošku ili na mestima na koje se ne obraća pažnja. Nikada se ne pojavljuju na MTV-ju ili u gledanim programima. Ostaju zauvek muzička poslastica za posvećene.