Month: September 2014
Rešenje za one koji vole da pretrčavaju na crveno
Ljudi misle da su brži nego što jesu, obaška što misle da su pametniji od pravila koja im se nameću i kao rezultat dobijemo poneku budalu koja pogine pretrčavajući pešački prelaz dok mu je crveno svetlo.
Neki su našli rešenje.
Jednostavno, efikasno i zabavno. Dakle: genijalno.
Radost življenja
Čitao sam intervju sa članovima jedne od poznatijih svetskih grupa. Novinar se raspituje o tome kada će album, tvrdi da je publika željna novih pesama, a muzičari iz grupe vrdaju dupetom i daju neodređene odgovore. Krenuli su, kao, sa pripremom novih pesama, pa malo ih merkaju s leva, pa onda s desna, pa spreda, pa straga, pa ovako, pa onako, čekaju termine u studiju, pa prezauzetog producenta koga su izabrali posle beskonačnih rasprava koje su ličile na jedno od zasedanja UN. Onih na kojima se danima, mesecima, godinama, “usaglašavaju stavovi”… Sve mi se čini da nemaju ništa. A i publika će dobiti upravo to – ništa.
Ovima ne treba ništa, sem malo slobodnog (medijskog) prostora.
Pa šta bude…
Rujan u Istri: Opatijska duga
Kao što juče pomenuh, brza promena vremenskih prilika stvara fantastične efekte.
Došlo vreme za mlade snage
Nismo odavno proveravali kako stoji stvar na polju mađioničarskog zanata, magije, crne magije i hokus-pokusa. Gospodin Šandor Vilovski je morao da ustupi mesto Hariju Hudiniju, a kada se David Koperfild zbog glupih trikova penzionisao u Las Vegasu, Dejvid Blejn je krenuo sa svojim uličnim performansima i razni drugi su se malo pogubili. A onda je došao onaj šou za talente i pojaviše se neki novi momci…
A počelo je ovako.
Ima još. Lik se zove Darcy Oake, dolazi iz Kanade, ima svoj sajt (na njemu nema ničega, ali nemojte da budete na kraj srca) i koristi prigodu da već godinama nije bilo nikog da prosipa stare trikove pred novom publikom. To vam je, braćo draga, postmodernizam na delu.
Kako stoje stvari, vratiće se i Šandor Vilovski.
Američka nindža
Pesme za decu su jednostavne, pevljive, laganog rečnika i pamtljivog stiha. Ali idealno bi bilo da ima reč ili dve koje bi deteta naeralo da se zapita “šta ovo znači”…
Troslovni je, kao i skoro svaki student, kuburio s parama. A rođendan bratancu se približavao. Prošle godine, kada je imao solidnu, a za poreske organe nevidljivu (pssst!) zaradu, stvar je bila jednostavna. Odveo je bratanca u prodavnicu igračaka i pustio ga da bira. Zbog dečije neodlučnosti, a i želje da ne izigrava roditelja, poklon se sveo na dva poklona. Hm, da li da pred dete izađe sa izjavom “prošle godine si dobio poklon za ovaj rođendan!”?
(Pre nego što nastavimo priču o rođendanskim mukama Troslovnog i to za rođendan koji nije njegov, predlažem da se roditelji muške dece u predpubertetskom dobu prisete pesme.)
Mrtve duše
Someone take these dreams away
That pointed to another day
Pre skoro tačno dve godine pisali smo kako je Johnny Cash “ukrao” pesmu od Nine Inch Nails. Očigledno im se vraća, jer su pre dvadeset godina oni bili ti koji su maznuli stvar nekome drugome.
