Month: September 2014
K vragu i realnost!
Postoje različiti načini da osvojite neki prostor. Umetnik iz Buenos Airesa ima jedan predlog za vas.
Nije loše. Uopšte nije loše.
Idemo u krevet
Ako pitate bilo kog rokera zašto je počeo da svira, odgovor će u većini slučajeva biti isti. Zbog devojaka. Oni koji tvrde suprotno su previše stidljivi ili lažu. 
Pa je sasvim normalno to što žene, a pogotovo dogodovštine sa njima, predstavljaju jednu od ključnih tema popularne muzike. 
Odnos muškarca i žene je platonski ako se ne desi ono. A priča o tome se, najčešće, zavija u eufemizme i oblandu od više slojeva kako se čuvari morala ne bi dosetili. Koliko je ko već vešt sa rečima. 
Zlatna plaža
A’levan in a l’eft
I tako, dok se prebrojavaju glasovi referenduma u Škotskoj i dok broj komentara na netu raste eksponenicjalno, ostaje da se pitamo ima li luđeg dijalekta engleskog jezika od onog kojim govore Škoti. To zvuči ovako nekako:
Sad znamo za barem jedan od korena pobude za nezavisnošću. Ponosan neki narod. Voli svoj jezik i nada se da neće više morati da se služi samo engleskim.
Uskoro ćemo saznati koju glavu su Škoti izabrali.
Jutarnji anđeo
Za P.P. Arnold sam prvi put čuo od Keitha Emersona. U jednom od svojih intervjua, još dok je bio u The Nice, pomenuo je da je najranija postava ove grupe bila prateći bend ovoj pevačici. Zapitao sam se ko je ona bila kada su joj ovi vrsni muzičari “držali leđa”.
Na odgovor sam morao poduže da pričekam: niko nije imao njene snimke. 
Једна од пре: навали, народе
Последњих недељу-две пред повратак кући, наша зграда од седам спојених кућа се некако начелно празнила, по начелу истовремености. У броју један, комшија није био задовољан газдом и увалио му педалу након неколико година.
У броју два, развод у току. Госпоја нашла неког обдаренијег, чак су и неки видео снимци стигли да круже по фирми где су обоје радили. У броју три смо ми, а ни ми нећемо дуго. У броју четири, једна ситна наџак баба са две ћерке – више наџак него баба, вазда нешто закера и гледа да јој неко други поправи нешто по кући. До ње, некакав поп, који целе зиме храни галебове хлебом, и то целим кришкама, што овима испадне или се распадне чим полете, па комади стигну на наша задња дворишта, одакле га не покупе галебови него пацови… У броју шест, онај што је имао куче што арлауче одавно није ту, а ова мати и ћерка што су уместо њега, управо су избачене из стана, шта су стрпале у кола стрпале, а остале ствари однела агенција (сад за некретнине или утеривање дугова, бемлига) а ово што ни они нису хтели да однесу…
…је остало на ивичњаку. У броју седам је био неко па отишао, па се уселило неко од његове деце, па и то отишло.
U špicu
Da li ste se ikad zapitali: zašto se saobraćajne gužve u vreme odlaska na posao i povratka kući s posla žargonski nazivaju “špic” kada je vožnja u to doba dana, uglavnom, prilično tupa delatnost?
Osim ponekad, ponegde…
A nije da niste pretrnuli bar malo, bar jednom, a?