Month: September 2014
Moć optike
Odavno nismo videli neku Goldbergovu mašinu. Ovo je jedna od najuspešnijih koje smo ikada videli!
Nema potrebe kvariti savršen utisak komentarom, zar ne?
(Via NG Srbija)
Veličanstvo
Oh, you were majesty
Your roads were heavy
And your longing was cut from bone
Imam razloga da verujem da će dobra muzika preživeti sav onaj mulj koji je formiran nastankom muzike za gledanje (MTV), muzike za merenje čiji je duži (VH1) i muzike interesnih grupa (svi ostali). Postmoderni pristup stvaranju je učinio popularnu muziku sasvim dovoljno raznovrsnom, samim tim i otpornom na trendove i petparačke uticaje. Oni kojima je novac postao draži od ideje koja ih je učinila poznatim sami su se izolovali (Goran Bregović, Bono Vox i svi ostali između njih dvojice) i pretekli su kao lakrdija o kojoj više nema smisla govoriti čak ni u sarkastičnim nastupima.
Prosta poenta glasi: potraži današnju muziku koja bi ti mogla biti po volji i sigurno ćeš je pronaći. Ja sam se u to uverio mnogo puta, a bend o kome danas pričamo je jedan od najboljih dokaza da muzici nije kraj, kao što tvrde razne lenje glave.
Istina, tog benda nema više, ali njegovo nasleđe je preteklo.
Avgustovski izlet: Potrkanjski podrum
Pingvinske dileme (jednočinka)
Prepreke su sastavni deo života. Međutim, ima i onih koji od prepreka prave poligone za sopstvenu promociju.
Роботи, или шта већ
“Стижем за двадесет секунди”, рече Шамлис и затвори канал.
“Двадесетједна зарез два”, заједљиво процеди Мохрин-Скел, тачно двадесетједну зарез две секунде касније, кад се Шамлис појавио преко ивице балкона, кућишта тамног наспрам слапова у позадини. Шамлис окрену своју сензорску траку ка мањој машини.
“Захваљујем”, рече присно Шамлис, “био сам се кладио са собом да има да ми бројиш секунде док не дођем”.
Ово говоре два робота. Тачније, дрона – што је сад већ немогуће превести, јер значи или трута, или брундање, или беспилотну летелицу, или мрава радника, или онако неодређено роботску направу опште праксе.
Контекста за ово има неколико. Једно је сама радња, која се тог тренутка догађа на једној опуштеној и помало академској забави. Пред некаквим водопадима, на некаквој плочи ширине око 13000км, која са осталим плочама чини прстен од два-три милиона километара у пречнику, у свемиру…
Ne mogu da uteknem
I can’t breakaway, though you make me cry
I can’t breakaway, I can’t say goodbye
No I’ll never, never breakaway from you
E, ovo je prava ženska ljubav. Iz aviona se vidi da pripada nekim drugim vremenima. Kada je sve bilo mnogo jednostavnije.
Danas, kada su se žene “izborile za emancipaciju” koja im se svakodnevno lupa o glavu, nikako ne mogu da se odluče šta bi da budu.
