Mislio sam da ću se, za razliku od prošlog puta, sada nonšalantno izvući. No, Grba me je, čuvši da ću nedelju dana bazati po Istri, samo očinski potapšao po ramenu i izjavio “idem ja do madraca”. Pretpostavio sam da je to zbog Jasninog perkelta kojim nas je upravo nakljukala, i koji od čoveka zahteva laganu dremku posle konzumacije – no, poznavajući neka alternativna značenja tog izraza odlučio sam da ne rizikujem, te da ponizno pripremim foto putopis s ovog lutanja…
”Kamenjak” je poluostrvo koje predstavlja najjužniju tačku Istre, nekih desetak kilometara od Pule. Na samo oko 3km dužine prostire se tridesetak fantastičnih uvala i čitav kompleks lokacija sa aktivnostima koje, pored onih vodenih, uključuju i vožnju bicikla, obilazak fosilnih ostataka stopi dinosaurusa ili kuliranje u nekom od fantastično osmišljenih barova. Jedan od njih je i “Safari bar”, sa zidovima od žive trske, ljuljaškama i toboganom od drvenih kuglica… Kako to sve izgleda možete samo naslutiti na ovom video snimku, a što se osećaja tiče… pa, otvorite veliku verziju fotografije, razvucite je preko celog ekrana i zadubite se u nju, nadam se da sam uspeo da uhvatim delić atmosfere.
Na Kamenjaru sam bio par puta obučen u SMB kolekciju kreatora admirala Mamule. B) Dva terena, jedan kao pešadinac, drugi kao deo kuhinje (čitaj: ribao kazan i bidone na debelom minusu prve nedelje januara 1985. godine – more se ledilo, video svojim očima), nekoliko vežbi desanta, poslednja novembra 1984. kada smo skoro svi sa sve šinjelima i puškama skliznuli sa stena u vodu, neko valjda rešio da je vreme da se razduže šinjeli.
Ipak, rado bih opet otišao tamo.