Veća fotografija je ovde. Moram vam reći da sam sa posebnom pažnjom iščekivao ovu fotku i ona je ispunila moja očekivanja. Jedan od onih koje sam prozvao na CB izazovu na fejZbuku je bio i moj kolega i sajber-drugar Srđan Stepanović, vredni fotograf-amater i stari znalac Suštine pasijansa (ovde i ovde). Dva su razloga bila tom iščekivanju: prvo, Srđan vrlo retko objavljuje monohromatske slike (tačnije: u času poziva nisam mogao da se setim nijedne), što mora imati veze i sa tim što on živi u možda najšarenijem kutku ove naše lepe planete – u Bangkoku, u Tajlandu, a vredno obilazi i druge zemlje Indokine. A drugo, znam za Srđanovu sklonost da snimi noćnu uličnu scenu – te fotke su toliko inspirativne da zaslužuju još veću pažnju Onog Časopisa Sa Žutim Pravougaonikom (već je imao pet minuta slave tamo – apsolutno zasluženo). I prosto, kopkalo me je kako će da reši moj izazov; a znao sam i to da će se sigurno odazvati. Tako je i bilo, a rezultat vidite i sami. Prosto, nisu Srđanu neophodne boje da bi se izrazio – a boje su zicer u njegovom slučaju, jer to je u onom okruženju uvek tako – nego je on u stanju da ispriča priču sa samo malo svetla iz jedne sijalice nad improvizovanom uličnom berzom knjiga.
A to, dragi moji, to je dar.
Fotografije Srđana Stepanovića možete pratiti ako ga pronađete na fejZbuku, flickru, instagramu ili čak i onom mestu na koje smo svi otišli, ali ne znamo zašto. Mnogo je pak humanije, i to vam preporučujem, da u svoj omiljeni RSS čitač postavite fid ka njegovom blogu.