All these words so new to me, are they supposed to set us free?
I don’t believe in liberty, I just believe in life.
How can something perfect change into something less and back again
and in between have all this pain because we’re asking why?
Ovo nisu stihovi iz današnje pesme, ali savršeno odslikavaju atmosferu na jednom od albuma koji spadaju u kategoriju “izgubljenih dragulja”, a koje su snimljeni sedamdesetih. Ponajviše zato što su stihovi koje je ispisao & otpevao Bob Carpenter pre toliko godina i danas aktuelni.
Dovoljno je samo da se probudimo ujutru.
Silent Passage (1975) je jedan od onih albuma koji, kada se jednom čuju, nikada se ne zaboravljaju. Kao i čudna životna priča njegovog autora.
Iako su ugledni Tom Rush i Billy Joe Shaver snimili neke od Carpenterovih pesma, o njemu samom se veoma malo zna. Guglanje ne pomaže, nalaze se samo mrvice, a otežavajuća okolnost je što postoji još jedan muzičar istog imena i prezimena koji je član poznate grupe, pa reference najčešće navode na stranputicu.
Naš Bob Carpenter je Kanađanin, ponikao u indijanskom rezervatu, negde u slepom crevu ove velike zemlje. O njegovom privatnom životu se ne zna ništa. Zna se samo to da je pisao odlične pesme i pevao glasom čoveka koji je izgubio sve iluzije. Iz svakog otpevanog stiha čuje se očaj jadnika koji se zagubio u životu i svestan je toga. Da mu nešto nedostaje, a nije svestan šta je to čega nema, rešen da traži i pronađe to “nešto”.
Na jedinom snimljenom albumu prati ga zvezdana ekipa: pevačice Emmylou Harris & Anne Murray, Lowell George & Bill Payne iz grupe Little Feat, Russ Kunkel, itd… Ali svi su oni uvek u pozadini, kao prefinjena muzička zavesa. Carpenter, tačnije njegovi stihovi i emocije, toliko su jaki da se muzika nesvesno ignoriše. Normalno, pesme su uglavnom refleksivne i sporog tempa, a današnja je najživahnija i pomalo optimistična. Jer njen junak se nada da će uhvatiti voz koji će ga “odvesti kući, jednog dana”.
Umro je 1995. godine od tumora na mozgu.
Tihi prolaz je jedan od najboljih i najslojevitijih albuma koje sam čuo u životu.
Nadam se da je Bobu, tamo gde je sada, mnogo bolje. Da je uhvatio svoj jutarnji voz.