Ne, nije to taj peti oktobar. Nema više tog petog oktobra. Nije ga nikad ni bilo, ako ćemo pravo. Menjaj temu.
Pa dobro, onda da menjamo temu. Tri, četr:
Nije plagijat! Originalno je! Čovek se tri godine marljivo bavio istraživanjem i bio je samo malo umoran kada je obeležavao reference u disertaciji. Komisija je rekla svoje. Nije plagijat! Originalno je! Čovek se tri godine marljivo bavio istraživanjem i bio je samo malo umoran kada je obeležavao reference u disertaciji. Komisija je rekla svoje. Nije plagijat! Originalno je! Čovek se tri godine marljivo bavio istraživanjem i bio je samo malo umoran kada je obeležavao reference u disertaciji. Komisija je rekla svoje. Nije plagijat! Originalno je! Čovek se tri godine marljivo bavio istraživanjem i bio je samo malo umoran kada je obeležavao reference u disertaciji. Komisija je rekla svoje.
Jeste li primili k znanju? Ako jeste, idemo dalje.
(tri, četr:)
Nema ni cenzure niti autocenzure! Sve je to bila samo stvar želje za efikasnom reorganizacijom programa, a sve ostalo je puko pričanje gluposti. Uostalom, ██████ ████, █████, ██ █ ████, ██ ██ ████ █ █████ ██terinu! . Nema ni cenzure niti autocenzure! Sve je to bila samo stvar želje za efikasnom reorganizacijom programa, a sve ostalo je puko pričanje gluposti. Uostalom, ██████ ████, █████, ██ █ ████, ██ ██ ████ █ █████ ██terinu! Nema ni cenzure niti autocenzure! Sve je to bila samo stvar želje za efikasnom reorganizacijom programa, a sve ostalo je puko pričanje gluposti. Uostalom, ██████ ████, █████, ██ █ ████, ██ ██ ████ █ █████ ██terinu!
Jeste li razumeli? Ako jeste, nastavite sami dalje. A idemo i mi dalje.
Da ne dangubimo: pređite na stvar. Znate već: treba nam vaša pomoć u nalaženju teksta koji že biti šprikladan kao potpis ispod ove slike.
[Tekst ispod ove slike bi trebalo da glasi…]
A za koga vi navijate?
Ulazi čovek u apoteku. Poguren, zelen u licu, kašlje, oči crvene od suza, izgleda kao da je pobegao grobaru s lopate. Pa upita:
– Dobar dan… Imate li sat?
Apotekarka ga zbunjeno pogleda:
– Sat? Šta će vam sat?
Čovek se zakašlje, pa jedva nekako izgovori:
– Kažu da vreme leči sve…
Da li ste roditelj maloletnika? Da li ste željni da vaš maloletnik bude nesposoban za samostalan život? Umete li da se izborite sa sopstvenom seposobnošću da verujete rođenom detetu da je sposobno da pređe ulicu? Pročitajte o jednom eksperimentu koji je jedna novinarka učinila nad rođenim sinom: čin poverenja prema detetu je izazvao skandal i osudu u javnosti. Jovana Papan – O prezaštićavanju ili kako upropašćavamo sospstvenu decu.
…Takođe, osim gubitka vere u druge ljude, kao i u svoju decu, današnje roditelje karakteriše i veliki gubitak poverenja u sopstvenu sposobnost da decu pripreme za iskušenja koja su, u svojoj mladosti, sami prirodno prevazišli. Kako je primetio Kristofer Laš u svojoj knjizi „Opkoljena porodica“ (The Family Besieged), savremeni roditelji izgubili su veru u autoritet nad sopstvenom decom, a društvo u celini izgubilo je želju da veruje roditeljskoj kompetentnosti kada je u pitanju socijalizacija dece, što je sve zajedno rezultiralo invazijom socijalnog inženjeringa na tradicionalni porodični život.
No, sve je to uredu. Društvena kontrola lagano ide u smeru potpune zabrane slobodnog kretanja, a ta zabrana neće biti nametnuta kao moranje, nego će biti posledica društvene norme da onaj ko želi da se kreće normalno više neće moći da računa na podršku okoline.
Energija je ekvivalentna masi pomnoženoj kvadratom brzine svetlosti u vakuumu.
A vakuuma u glavi koliko ti volja.
Istina koja škodi je bolja od laži koja pomaže.
Autor nepoznat. Mada, postoji sumnja da je to rekao Bata Čengić, koji je komentarisao svoju režiju filma “Gluvi barut”, čiji scenario je razvijen po motivima istoimenog romana Branka Ćopića, tužnog genija koji je godinama mrtav hodao dok najzad nije odlučio da prekrati svoju muku letenjem.
Izgleda da mora biti nečeg nemačkog u našem patriotizmu.
Citat nedelje dolazi od čoveka koji je razumeo stvar bolje nego većina njegovih kolega.
Govorio je i govorio, a svetu je trebalo preko šezdeset godina da ukapira šta on to govori.
Nikad u životu nisam otišao u krevet sa ružnom ženom. Doduše, nekoliko puta sam se ujutru zatekao u krevetu sa nekom.
Willie Nelson
A šta bi tek bilo da je prikrivao misli?
– Kako se zove policijski pas?
– Drotvajler.
Umesto budale meseca, evo srećnika godine.
Crni novinarski biser nedelje:
Među oštećenim objektima bio je i Stoltenbergov kabinet,
koji je ostao nepovređen.
(Via)
Pazite da vam se ne desi što se desilo jednoj dami: nesvesno je prekrstila noge.
Posle više nije znala kako se sad zovu.
(muka živa)
Pitagora beše onaj što je izmislio točak?
Došao Ciga u vojsku i posle tri dana traži od kapetana da ide kući.
– Ama, da li si normalan, tri dana si u vojsci i hoćeš kući?! – zagrmi kapetan.
– Gos’n kapetane, Ruža me ‘oće, moram o’ma kući. Smak sveta će bude ako ne odem!
– Dobro, ako je tako. Ali sutra da dođeš, jesi čuo? Sutra!
Prođe jedna nedelja, nema Cige, prođe druga, nema Cige. Tek nakon mesec dana dođe Ciga i kaže:
– Gospodine kapetane, ja doš’o!
– Pa gde si ti, magarče jedan! Jesam li ti rekao da dođeš sutra?
– Gos’n kapetane, a evo ja doš’o danas…
Nema pravde, kako god da nam glasila himna. Ne da se ne zna ime izumitelja, nego se uopšte ni ne spominje izum bez koga bi točak bio običan glupi disk. Ajde, prisetite se, koliko puta ste videli da se spominje izum osovine?
Nema pravde.
Došla jesen, period raznih radova…
Neki kažu da odricanje od politike nije moguće, a da bavljenje drugim temama u prisustvu intenzivne politike predstavlja demagogiju. Može biti da su oni koji tako tvrde u pravu, a moguće je i da znaju nešto što mi ne znamo. Tek, nama se čini da su ovde svinje počele da jašu ljude, što je obrnuto od pogrešne situacije, a to obrtanje nije učinilo da situacija postane ispravna. Ako je sve postalo najpre pogrešno, a potom obrnuto, možda ni nama ne preostaje drugo nego da se radujemo: jer nas noćas nije pojeo mrak; jer još uvek imamo struje, vode i interneta na raspolaganju; jer nas nisu baš svi zaboravili; jer su nas neki ipak zaboravili, zasad; jer imamo još prostora za disanje; jer imamo gde da kažemo ono što se kazati mora. I to je možda ta politika koje se ne možemo odreći, jer ona ne želi da se odrekne nas.
Međutim, baš vas pozivamo na dozu demagoške radosti. Sledeće subote, 11. oktobra, Kikinda se pretvara u najveću gostinsku sobu jugoistočne Evrope. Razbukaće se miholjske boje tokom Dana ludaje°, one subote kad nikad ne pada kiša, pa će se Šef radovati gostima. Potražite ga negde po gradskom trgu, između devet ujutru i pet popodne: prepoznaćete ga po Cevuljagi u desnoj ruci i prevelikoj foto-torbi o ramenu.
Izvol’te, izvol’te! A dok se ne odlučite na put u severni Banat u subotu, prijatan ručak vam želimo.