Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
U mnogim tekstovima sam pominjao projekte/grupe koji su, sa manje ili više uspeha, kratko trajali. Između početne dobre ideje i realizacije muzičari su, često, nailazili na svakojake prepreke, pa je krajnji rezultat uvek bio nepredvidiv. S vremena na vreme i totalni fijasko.
One koji su omanuli neću ni da pominjem, nema razloga da se zamajavamo glupostima.
Лудаке срећа прати, кажу… али овде је лудило умерено и праведно распоређено. Наиме, опало је лишће (цела три дана након претходног крпежа), и као и сваке године, указао ми се комшилук. А комшија је радио докле год се видело. Лудак по мојој мери.
Можда би снимак био ефектнији да се залазак штогод офарбао, али ако њему није сметало да овако свако поподне закуцава шиндру, не смета ни мени да овако креснем. Ево.
(велика)
Мој крај је такозвана регулисана дивља градња, што ће рећи да смо сви плацеве купили као њиву (од грађевинских радова, прво је на ред дошло да се почупа корење од кукуруза). “Дивља”, јер се као не може зидати на пољопривредном земљишту (али може да се добије струја итд), “регулисана” јер смо платили казне, и после испоплаћали све остало, понешто и двапут.
Dobro de, neke žene idu na pecanje, neki muškarci ne idu, pa dođe svejedno. Ali, šta se to ovde dešavalo?
Ovde ima materijala za debatni klub.