Nije dovoljno da si znalac tehnike i da imaš šta da fotografišeš: potrebna je i veza na višem nivou koja dovodi do rezultata. Evo, ovako:
(Preporučujem prelazak na režim punog ekrana, u HD rezoluciji.)
Ovo nije jedina kolekcija timelapse snimaka Čikaga ovog autora: evo još jedne.
Moram da vam priznam: pomalo me svrbi da se okušam u filmu, posle 35 godina dobrovoljne apstinencije. Za dve i po godine koliko imam fotoaparat koji ima opciju snimanja punog HD 1080 snimka, ja nisam čak ni probao kako to funkcioniše. Razlog mom oklevanju je banalan, ali iskren: znam da nemam dovoljno vremena da se time bavim onako kako dolikuje. I sa bavljenjem fotografijom imam povremenih problema po tom pitanju.
Sreća moja da je tako, jer što ono kažu Lale, “znam ja mene”, pa bih se upustio u fah timelapse fotografije/filma i duge ekspozicije na razne načine (znate li da postoji i duga dnevna ekspozicija? o, da…). A to je fah koji mnogo košta, u manje-više svakom aspektu. Kupovina namenske dodatne opreme zbilja nema smisla ako nećete prodavati proizvod njome sačinjen. A zatim: izbor mesta, snimanje i postprodukcija zahtevaju i pare i celog čoveka – ne možeš se time baviti ofrlje, ne ide. A treba od nečeg živeti dok se ne realizuje neka dobra prodaja… Kvaka 22 na delu.