Ovog puta, ne zabavljamo se ekstremnim “sportskim” disciplinama,
već upozoravamo na ozbiljan problem reklamiranja otrova.
Sećate li se filma “Bullitt” (1968)? A sećate li se one jurnjave kolima, kada je najzad jednom za svagda odlučeno da li je bolji Ford Mustang ili Dodge Viper? E, pa iako nema veze sa tom konkretnom jurnjavom, ovo što smo spremili za danas predstavlja dopingovanu ideju najbolje filmske jurnjave, snimljene na ulicama San Franciska, a neka mesta iz čak i prepoznajemo.
Dopingovana ideja?
Da, to je pravi izraz. A pride je to i ideja o legitimnom i (zasad) legalnom dopingovanju širokih narodnih masa.
Elem, ovde je reč o tome da snimanje ovog spota sponzoriše proizvođač jednog od takozvanih energetskih napitaka. Oduvek zasnovani samo na marketingu fasciniranja potencijalnih klijenata, u poslednje vreme su krenuli su u agresivan marketing. To bi mogao da bude znak da su proizvođači postali nervozni pred inicijativom poteklom iz mnogih zemalja da se distribucija, reklamiranje i upotreba energetskih napitaka izjednače po tretmanu sa onima koji važe za žestoka alkoholna pića ili, čak, da se uvede njihova zabrana. Pritom ne morate da budete nikakav akademik da biste razumeli kako je konzumiranje energetskih pića neuporedivo štetnije po organizam od alkohola. Već se pojavljuju metastatistike koje “dokazuju” da nisu tačni navodi o štetnosti tog đubreta, što samo stvari čini još gorim i predstavlja implicitni dokaz o početku rata za opstanak na tržištu koje vredi basnoslovne milijarde dobrih valuta.
Sila marketinga u svetu popularnih konzumerskih proizvoda je zasnovana na pozitivnoj povratnoj sprezi održavanoj velikim novcem vraćenim iz značajnog dela zarade ostvarene prodajom proizvoda. Već viđeno: pošećeriš vodu, obojiš je onako kako ju još niko nije obojio, dodaš neki zanimljiv ukus i pobrineš se da niko ne zna recept tog ukusa, ali i to da svako sazna kako recept ne sme da se zna, jer samo mi smo originalni, a ovi što piju konkurentsko piće su idioti, presvučeš Deda Mraza iz zelene dolame u crvenu, pokažeš neobično veliku silu veštom reklamom, iz meseca u mesec prilagođavaš reklame aktuelnim društvenim trendovima, tu i tamo napraviš nagradnu igru, sponzorišeš neko sportsko takmičenje, na kraju čak kupiš cele olimpijske igre – ali i dalje ti nije dosta, jer ostao je još neko ko ne pije tvoju pošećerenu, ofarbanu i gaziranu vodu koja sa voćnim sokovima ima tačno onoliko sličnosti koliko i antifriz za Ladu specijal.
E sad, kokakola i ine šećerne vodice su baš to: bezazlene i irelevantne šećerne vodice spram ovog strašnog đubreta u čijim dozama kofeina ima deset do trideset puta (!) više od neke uobičajene doze kafe. Poznato je da neki petnaestogodišnjaci tresnu konzervu energetskog pića umesto doručka, dok neki konzumiraju i po tri konzerve tog đubreta u toku jedne večeri. Ako se većina lekara slaže da je za odraslu, fizički potpuno zrelu osobu granica bezazlene doze kofeina sadržana u tri do četiri šoljice kafe, i to pod uslovom da su te doze ravnomerno raspoređene u toku dana, pokušajte da zamislite kakav udar trpe srčani zalisci te dece i kakvom iskušenju se izlaže njihova jetra pri pokušaju čišćenja sve te hemije iz krvi.
Efekat upotrebe energetskih pića kod dece je teško razumeti ako niste nikada videli neprirodno hiperaktivno dete koje nije spavalo 48 sati. Prekomernim konzumiranjem se postiže efekat sličan ekstasiju ili kokainu, drogama koje takođe pobuđuju naglu fizičku hiperaktivnost. Navodno, jedina razlika je u tome što je konzumiranje tih ilegalnih supstanci praćeno talasima euforije, ali taj nedostajući element energetskog pića se vrlo lako rešava dodavanjem duple votke u dozu, što je već standardni koktel u skoro svakom noćnom klubu za dečurliju.
Lakonske izjave tipa “ma, nije mi ništa” i “vidite, nije im ništa” ne vrede, jer ovde postoji problem narušavanja zdravlja koje će kod većine izaći na površinu posle četrdesete godine života. Setimo se i toga su adolescenti pobrali svu pamet ovog sveta, sve znaju bolje od svakog, te se na nekakvu svest u odlučivanju o uzdržavanju od energetskih pića ne možemo osloniti. Koliko god da uvažavamo slobodu kretanja robe široke potrošnje i njihovu upotrebu, ovde je reč o nečemu čija štetnost je u zoni nekih teških droga i potrebno je reagovati ozbiljnim ograničavanjem prometa, ako ne i eksplicitnim zabranama. Proizvođači tih otrova su postali moćni onoliko koliko su bili jaki proizvođači duvana u doba dok njihovo reklamiranje još uvek nije bilo zabranjeno, pa je teško boriti se protiv njih – potrebna je sila celih država da bi se sa njima zaista izašlo na kraj.
Muka je u tome što se proizvođači tog antifriza pride i trude da pokažu kako su korisni za društvo, što je dobro poznati licemerni manevar koji se samo upakuje u nove, suptilnije oblike. Monster pokazuje kako može da zatvori ceo jedan grad da bi neki ludak demonstrirao svoju veštinu ekstremne vožnje (dobro de, znamo da je snimanje ovog spota trajalo četiri dana, segment po segment, ali reč je o utisku koji žele da ostave). Red Bull finansira svako ekstremno ludilo kojem može da priđe (bili su generalni sponzor Baumgartnerovog skoka iz stratosfere) i pride pazi na to da oko njihovog brenda sve bude veselo i zabavno. Guarana udara na akademce, a krenuli su i u lokalizovane kampanje širom sveta, gde se konzumenti pozivaju da sami glasaju za nečiji izazovni projekat koji će kompanija finansirati. Borba protiv ove pošasti će očas stvoriti talas negativnog odnosa prema takvoj inicijativi, jer potrošački moral je agresivan: dobar građanin je dobar samo ako je lojalan kupac potrošač, a agitatori protiv konzumerizma su nepoželjni u svom nastojanju da ljudi makar samo razmisle o mogućim posledicama.
Liberalni kapitalizam je doveo dotle da brendovi postaju idoli, što je poseban sociološki problem kojim neko takođe treba da se pozabavi. Pozabavimo se, za početak, problemom hroničnog trovanja dece i mladih energetskim pićima. Učinite nešto u tom smeru.