Pogledajte kako se neguje investicija u sutra. I nije to samo investicija u ekonomiju, već i u nauku, kulturu, odnose u društvu, pa ako baš hoćete – i umetnost. To je investicija koja je vrednija od svake koju možete da zamislite i koja mora da se gaji polako i temeljito, da se pusti da raste i spoznaje svet, a da se potom razvije u vrednost. Drugog načina nema.
Neil deGrasse Tyson je naš stari znanac i o njemu ne moramo mnogo da govorimo. Dajemo vam sliku onog što taj čovek radi kad god mu se pruži prilika – a on nije čovek koji obiluje slobodnim vremenom. On to radi tako da opet prepoznajemo onog strastvenog popularizatora nauke koji zna da to nije izgubljeno vreme, već investicija.
I zato, Tyson često odlazi u posete školama i razgovara sa klincima. Uopšte nije važno ko je podučio tu devojčicu da postavi pitanje “kako prvaci mogu da pomognu Zemlji”, jer pitanje je svakako dobro. Važno je da Tyson nije pružio odgovor sa puno reči i nimalo značenja, kao što to u sličnim prilikama rade političari, nego se zaista obratio toj maloj i njenim vršnjacima, pa se još valjao po podu kao da je i on njen vršnjak (zapravo, on to jeste). A značenje tog odgovora je nedvosmisleno, ozbiljno i dato je svima, uključujući i roditelje tog deteta. Ko god misli da je ovo što Tyson radi puka zajebancija u smeru zabave, u grdnoj je zabludi: naprotiv, teško je zamisliti potez sa značajnijim ishodom na duge staze.
Šta može biti važnije od motivisanja dece da istražuju svet oko sebe? Ništa.
Ništa.