Veća fotografija je ovde. Do fotke sam došao na flickru, istražujući primere fotografije snimljene sa visokim ISO faktorom. Ovaj rad je snimljen pod osetljivošću ISO 25600! Autor fotografije je izvesni Moeqrie, eklektični fotograf čiji veliki javni portfolio baš i nije bogzna koliko zanimljiv (čudi me da ljudi ne primećuju da ne mora sve u profilu da bude javno; može taj terabajt na flickru i pametnije da se troši).
Ah, da: visoki ISO. Jedna od prednosti činjenice da svoj fotoaparat neću menjati skoro (nisam ni imao nameru, nego velim) jeste taj da verovatno neću morati više da vodim računa o tehničkom atributu koji konačno prepoznajem kao onaj do kojeg mi je najviše stalo: sposobnost izvlačenja dobre RAW fotografije na visokom ISO faktoru. Već su današnji modeli ekonomske klase DSLR boljih karakteristika nego što je to bio slučaj sa modelom koji ja vozim (Canon EOS 60D), a dok dođe na red zamenik za njega, sve će biti bolje i osetljivije nego pre.
Dugo mi je trebalo dok se nisam osilio da automatski ISO limitiram na 3200, a ne na 1600, kao pre; ISO 6400 je moguć, kao i neki doping preko njega, ali nalazim da su distorzije nastale i tim osetljivostima više nego što mogu da prihvatim. Ali, dobro: ako zatreba, može i to. Najzad, trebalo mi je da u glavi složim ono što sam već znao: šum na slici je jedno; a to sa čime sam se ja bez ikakve potrebe dugo borio nije šum, već zrno. Tako je i u analognoj fotografiji: osetljivost filma se postiže tako što fotoosetljiva zrnca u emulziji moraju biti krupne gradacije, a tako se gubi glatkoća snimka. Na digitalcima, viši ISO se postiže tako što se pojačava struja na senzoru, što povišava temperaturu; pride, dolazi do neželjenih rezidualnih struja na površini senzora, a sve to dovodi do raznih distorzija u radu ćelija senzora. Krajnji rezultat je zrnasta struktura koja na slici deluje kao prljavština. Ponekad se to može počistiti, a ponekad je bolje ne dirati ništa – mada postoje razni zanatski trikovi.
Krajem ove nedelje me očekuje foto-rad u uslovima slabog svetla, pa se pripremam… 