Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Do sada smo ovo viđali samo na crtežima: najzad je u prirodnom habitatu snimljena živa ribetina iz dubokog mora koja ima svetiljku na čelu.
Ovo “ribetina” je samo uslovna kategorija, jer ova riba udičarka je velika tek oko 9 cm.
Ovaj video zapis se može smatrati revolucionarnim. Koliko malo znamo o životu u moru, pokazuje i procena okeanologa (koju sad ne mogu da nađem online, grrrr!) da ne poznajemo više od 10% morske faune – ako i toliko.
Da me ne razumete pogrešno: nisam rekao da neću više ići na koncerte. Ali od preksinoć, kada sam poljubio nebo, meni koncerti više nisu potrebni. Jer lov na magiju prestaje sad, kad sam je našao. Od sad su dovoljni puka znatiželja, zabava i dokolica.
Ne šalim se. Moj lom se desio tokom svirke koju je neko zabeležio i već objavio na Cevki, a zvuk je skoro-pa-perfektan. I to baš u ovoj stvari.
Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.
Hajde da vam ispričam sve.
– * –
Ukoliko budete strpljivi da ispratite sve linkove u tekstu koji sledi, rekonstruisaćete zvučnu sliku celog koncerta. Osim dva snimka iz Budimpešte, koristio sam video zapise sa koncerta u Nirnbergu 12. novembra.
Ne, ne zanima me to što sam vam ubacio minu u popodnevni plan. Provedite dva sata slušajući perfektnu živu muziku. Kao da je vaš plan nudio nešto bolje…
Nastavite sa čitanjem… “Zašto više ne moram da idem na koncerte”
Kamere GoPro Hero su dobro poznate. Ovo maleno čudo tehnike, osim što daje odlične performanse sa minimalnim podešavanjima, napravilo je revoluciju u snimanju “sa lica mesta” tokom upražnjavanja ekstremnih sportova, jer glavni atribut tog malog sokoćala je fantastična izdržljivost. Setićete se, možda, priče o onoj GoPro kameri koja je ispala iz aviona sa padobrancima u svinjac, pa ju je gazdarica svinjca našla posle par meseci u dubokom glibu, gde je snimak preživeo…
Ali, može li GoPro kamera da izdrži – vevericu? Pazi sad:
A šta reći? 
Ovo izgleda kao da je veverica htela da se selvači selfači na grani, pa joj je kamera tek onda ispala.
Čitulje u novinama odavno izbegavam, a razlog je vrlo jednostavan. Još pre desetak godina sam utvrdio da sam poznavao previše ljudi koji se pojavljuju u njima. Kao i sve druge gadne stvari u životu, ne mogu se nikako izbeći. Odlazak na Neko Bolje Mesto, kako Šef voli da kaže, i nije neka popularna destinacija za putovanje.
Tako, s vremena na vreme, pročitam neku muzičku. I tu mnoge odavno poznajem.
Sedi tako porodica za večerom: idila, reklo bi se. A onda je nekome pijuknulo sokoćalo. A onda je ćale popizdio. Srećom, svoj bes je kanalisao u ilustraciju.
Time is truly wastin’
There’s no guarantee
Smile’s in the makin’
You gotta fight the powers that be
Može li neko biti stvarno politički angažovan kroz svoju muziku, a da to nije lažnjak, kao u slučaju Bonoa Voxa?
Naravno, samo treba unapred da se pomiri sa malim brojem emitovanja na medijskim talasima. A sve zbog toga da se ne bi “uznemiravala javnost”.
