Једна од пре: стерео!

Кад неко каже да је купио стерео, то му дође као да каже да је купио љубичаст. Јер се не зна шта. Љубичасти мантил, кишобран, фломастер…? Стерео грамофон, слушке, озвучење, чарапе (“чује се и лева и десна”)?

А има и стерео слика. Стереоскопских, пуним називом. Метода за стереографију има више, а своде се на то како одвојити слику за лево око од слике за десно. Једна метода је да за свако око има по једна засебна слика, у коју се гледа засебним окуларом – прозирна или на одбијено светло. Остале методе преклапају слике које се онда раздвајају посебним наочарима. Неке имају поларизационе филтере (лева слика поларизована у равни од 45^о надесно, десна налево; исти филтери постоје и на пројектору). Неке су везане жицом и имају течне кристале па се наизменично замрачују синхронизовано са пројектором који баш кад треба приказује слику коју треба, те се час левим оком види лева слика а десним ништа, час обратно, па се то онда у глави спаја јер око ионако не примећује промене брже од десетине секунде (тако ради и филм и теве и монитор). Анаглифске слике захтевају наочари у комплементарним бојама. Моје су из неког Забавника из деведесетих, кад су повремено објављивали стерео (ака три де) стрипове. Боје су, наравно, контра – свуда пише да је црвена за лево око.

Покојни колега Ђерман, док нам је предавао нацртну, доносио је уџбеник “…са анаглифским сликама“, који је имао своје наочари у џепу на унутрашњој страни корица. Цртежи су били савршени, тачно смо видели како та сфера, пресечена косом равни, баца пројекцију две различите елипсе из тог пресека – једну на усправну, другу на водоравну пројекциону раван. Све је било јасно јер смо га јасно видели. Добро, де, било би јасно и без тога, нисмо били туке, али ово је било тако занимљиво.

Гимназија је давно прошла, а мене идеја да имам своје тродимензионалне (ака стерео) цртеже није остављала. Чим сам се дохватио машине са иоле пристојном резолуцијом (данас смешном, али онда невероватном), дакле оног Атарија, направио сам свој прорачун за пројекцију, у чистом векторском рачуну(, дугој векторској љубави) без икакве тригонометрије. Добио сам коцку која се окреће у свим правцима, може да се при/одзумира, или да јој се тачка гледишта примакне или одмакне. То више немам, мале дискете су се показале као поприлично ђубре. Некакву реконструкцију тога сам извео прошле године, мало сложеније од коцке али без свих оних кретњи… овако:

Постоји и велика, а програмски не би било тешко да се направи и много већа, бајтови су џабе. Можда бих могао да убацим и неку сексију функцију са пијанијим графом.

Али, већ сте прочитали, негде између, да “једна од пре” није о рачунарској графици, него о фотографији. Фотка, наравно, следи, ама сам морао мало да вас завлачим. Предигра, ака прелудијум. Фуга се спомиње ниже.

На великој би то требало да се види мало боље, под условом да имате те црвено-плавозелене цвикере (извињавам се Шефу, који је за ову прилику развио приватну верзију далтонизма, што вероватно неће приметити чему све то). Штрчећа трака на сред десне стране је плоча трпезаријског стола, која се игром случаја нашла тачно у равни сочива, дакле у бочној пројекцији.

Нисам први који је ово урадио, чак вероватно не ни овако партизанском техником, виђао сам већ понеки рад, али сам напросто морао да то једном урадим и сам. Пошто сам одавно смислио шта ћу и како ћу, прошло је глатко, све по плану.

Фаза 1: паркирај фоткалицу на нешто где може да клизне 6-7 цм у страну и понови снимак. Аха, горња ивица мог писаћег стола, на фоткалици пришрафљено оно парче пластике од статива, служи као граничник, да не врдне много лево-десно или горе-доле.

Фаза 2: оба снимка обради исто у Светлокомори, и то црно-бело.

Фаза 3: увези снимке у Гимп као слојеве, офарбај један црвено, други плаво-зелено, ака цијанотично. Преклопи. Грешка из фазе 1 је овде исправљена, мрднуо сам један снимак двадесетак пиксела улево и педесетак навише док се фуге (Бахове, види горе) на плочицама нису склопиле. Обрежи вишак (не баш најпрецизније, види се!). Помешај слојеве (при 50% прозирности… можда би неки мањи проценат боље радио, или да сам их сабрао или одузео… пробати касније). Побркао боје па морам оне наочари са слике 1 да мећем наопако… или, тачније, поређао боје како треба а не како су обрнули у Забавнику. Сними на диск.

Фаза 4, најтежа: пиши шта си радио…