Day: December 28, 2014

Da malo provetrimo…

I am not frightened of dying. Any time will do…

Ne, pobogu, nema ovde nikog sa suicidalnim razmišljanjima (osim ponekad, kad Šef podvikne zahtevajući da se požuri sa nekim pisanjem, ali to je tek onako, figurativno). Ideja je u tome da od života možemo, smemo i umemo da zatražimo i malo više. To podrazumeva nameru da pohađamo i neka druga mesta, nimalo virtuelna, već sasvim konkretna. Poželeli smo da usput skinemo sa sebe teret obaveze, jer obaveza je teška čak i kad se odnosi na nešto što volimo da radimo.

Elem, pauza: počev od ovog časa, pa tamo negde do iza pravoslavnog Božića, Suština pasijansa ulazi u režim pauze, a Sedam samuraja Skoja će se pojavljivati ovde možda, bez osobitog plana, što bi rekli – tek ako imamo šta da kažemo.

Srećna vam Nova, sve najbolje, dobar dan, laku noć, kako ste, dobro došli, živeli, odmah se vraćam, sredina napred, ft1p, gledaj šta ćeš, ko poklopa popu bob, na vr’ brda vrba mrda, ćao, sajonara, doviđenja i hvala na pažnji.

Zar ne čuješ da kucam?

Postoji određena ležernost koju iskusni muzičari postignu tokom vremena. Iskustvo i sigurnost da stil kojim stvaraju ima prolazan karakter, ali da ipak mogu da prodaju sve što naprave, nedvosmisleno vodi u pozitivnu povratnu spregu. Sloboda ti daje polet, polet ti daje nove ideje, ideje se momentalno pretvaraju u rezultat, time postaješ posebno zadovoljan, kreće talas za talasom… To može da traje i veoma dugo. U nekim slučajevima, kao što je to bilo sa grupom Pink Floyd, talas kreativnosti je kanalisan tokom napornog višemesečnog rada u studiju, gde su se prvobitne ideje lagano brusile dok se ne pretvore u muzičke dragulje. Kod nekih drugih, metež u glavi je bio neophodan poticaj da se stvori pravi groove: ekipa svira od sumraka do jutra, magnetofon ostaje uključen dok svi ne izađu iz studija, pa šta ispadne.

Pesma koju danas slušamo je nastala baš tako. Ali, bolje je da ovoj priči damo prikladnu podlogu o dešavanjima koja su dovela do prilike da ovakvo prženje grupe The Rolling Stones ostane zabeleženo za sva vremena.

Nastavite sa čitanjem… “Zar ne čuješ da kucam?”

Utovar nedeljom, 28. decembar

Tužna vest: ovo je poslednji utovar.
…
Ove godine, to jest.

Iskreno se nadamo da vam se nisu baš sve želje ispunile u 2014. godini. I da neće naredna tri dana koliko joj dajemo fore. Čovek kojem su ispunjene sve želje ubrzo postaje čovek bez ideja. A šta je čovek bez ideja? I ko je čovek bez ideja? Pa čak i naši političari imaju (još) Super Mario (sa gomilom braća)neku ideju. Neki od njih imaju toliko ideja da ne uspevaju ni da ih prećute.

Evo na primer ideja o rebalansu rebalansa, kako bi se pored ostalog ozakonila ideja o otimanju od jednih i davanju drugima uz dodatnu ideju da ti drugi budu deca sa retkim i teškim bolestima; pa čik nek neko dobije ideju da se pobuni protiv ideje da se leče deca.

Ili pak ideja da je Vlada radila odgovorno, koju je na sumiranju tekuće godine izjavio njen (Vladin) predsednik. Taj tek što ima ideja! Počev od one da je samo osam prethodnih meseci na vlasti. A kako nam stvari stoje, tek nam slede njegove ideje kako da realizuje svoje ideje. Gore od onog vica sa Kardeljom…

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 28. decembar”

Moša

Krene neko da te klepne, ti se izmakneš, on vikne “Moša!” i ti ispadneš glup zbog dobrih refleksa. Neko ti namerno da pogrešan signal, ti navališ, taj neko se povuče, ti ostaneš nasukan i glup zbog dobre volje, jer to je bila moša. Ako ste mrzeli taj idiotski kodeks u svom pubertetskom društvu, šta biste tek rekli za ovo?

Nastavite sa čitanjem… “Moša”