Aj’ malo metafizičimo.
Niste se bavili temom “kuda ćemo posle”, jer niste imali potrebe za tim. Doduše, kada ste izgubili dragu osobu, imali ste svojih pet minuta nasamo sa idejom o tome da je ta osoba otišla na Neko Bolje Mesto i da tamo nema više ni briga ni patnji, ni žurbe ni stresa, ni novca ni briga, ni juče ni sutra. A onda vas je neko cimnuo za rukav i već sledećeg trenutka ste opet razmišljali o neumitnostima i izgubio se sanak pusti.
Ali, čekaj malo: scenariji “šta biva posle” se polako približavaju stvarnosti i samo je pitanje kada će iz već obrađene teme u SF-u preći u domen mogućeg, pa verovatnog i, najzad, realnog. Međutim…
Welcome to Life. Do you wish to continue?
Samo zamislite nebo (a kamoli zabat kuće prekoputa) koje je odredište za plasman oglasa koji se određuju kontekstualno, preko ključnih reči, analize proizvoda i usluga koje pretražujete ili kupujete, kao i direktnih veza u kampanjama vaših partnera. Pa onda zamislite navalu mutimedijalnih oglasa sa interaktivnim sadržajima koji efikasno repliciraju sve vaše kognitivne procese (o metaboličkim procesima više nema govora, pa bi neka takva poređenja bila neumesna) i pretvaraju ih u višenamenske oglasne kampanje. Svakako ostvarite interakciju posredstvom alternativnih interfejsa (naročito na mobilnim uređajima koji podržavaju kontekst lokacije u pretraživanju) i angažujte pokazatelje za interaktivno merenje performansi oglasnog prostora u svetlu demografskih kategorija korisnika oglasa. Najzad, u toku virtuelne šetnje po virtuelnom parku pronađite virtuelni ekvivalent optimizacije staze i ostvarite (nimalo virtuelnu) optimizaciju troškova uz veći efekat oglasnog sadržaja zasnovanog na filtriranju po delatnostima i starosnim grupama korisnika. Izvedite analizu stope učestalosti klikova na oglase i profiltrirajte ključne reči koje nisu dovele do konverzije, pa ih ponovo definišite kao negativne ključne reči i tako povećajte povraćaj ulaganja…
Ali, čekaj malo. To se odnosi na oglašavače, a ne na objavljivače. A vi ste pritom samo konzument svog privatnog neba koje je upriličeno kao reaktivno odredište za plasman oglasa (što znači da primate sve formate banera i ne možete više ni da zažmurite kako biste sprečili pogled u oglase, oglase, oglase…). A mrežna verzija Nekog Boljeg Mesta nije povezana sa Internetom, na kojem ste navikli da nema kontrole izvora saobraćaja, te sada više ne možete da se poslužujete po volji, kao nekada. Ovog puta, taj film, tu knjigu i taj album ćete morati da platite.
Ako vam pre toga ne izbrišu i ono malo želje za filmom, knjigama i muzikom. Jer, znate, filmove, knjige i muziku su vam izbrisali: jebeni fair use policy je preuzeo stvar.
– * –
Pogledajte sada ovaj video ponovo. Da li biste sada preispitali da ipak kliknete na “Reject”? Ili biste, može biti, kliknuli na tu opciju bez trunke razmišljanja?
Не само без размишљања, без читања. Било шта што има више од једног килобајта ситних слова заслужује безусловни клик на “ођеб” дугме и трајни заборав.
Уштедео сам небројене новце и неизмерене километре живаца тим што сам одустајао од пазара чим је постајало компликовано. Чим почну да постављају којекакве услове, да сакривају шта се подразумева а шта је уз доплату… ођеб.
(ако сам нешто лупио ван теме, то је зато што сам ово погледао без звука, наишла Ива Заники са “Обалом”, нисам хтео да је прекидам)
A da ipak probaš sa zvukom? Ne, nećeš promeniti mišljenje, nego da pohvataš sav sadržaj.
Ето, послушао.
Брисање копирајтованог садржаја бих ладно поднео. Замену белих зидова рекламама не бих никако. Више волим беле зидове. Ођеб, овог пута методом “обавештене одлуке”.