Autor fotografije je Goran Popović.
Month: December 2014
Nije izmislio animaciju. Ali kao da jeste.
Poznajete li ikog ko ne voli “Leteći cirkus Montija Pajtona”? Koliko znate o toj produkciji? Ne, nećemo vas terati da primetite kako i “Monti Pajton” i “Neven” imaju iste preteče, nego bismo ovog puta hteli da vas podsetim ona one ludačke kolaž-crtaće koji su se pojavljivali u početnoj i odhjavnoj špici, kao i između skečeva. A te animacije pravio je jedini Amerikanac među Englezima, čovek kome je od cele rodne Amerike za sve ove godine ostao samo vrhunski predmet sprdnje: Terry Gilliam.
U sledećem video-isečku. čovek objašnjava kako to radi.
Kad je neko lud, onda tu nema pomoći. A kad je uz to još i genije, bolje ćete proći ako se ne opirete.
Lady Eleanor
Slično mnogim muzičarima koje ovde pominjemo, ni Edgar Allan Poe se nije proslavio za života. Jedan od najzačajnijih predstavnika američkog romantizma iz XIX veka bio je gotovo nepoznat široj javnosti. Postao je jedan od najuticajnijih američkih književnika tek kada su se francuski čuveni pesnici zainteresovali za njega. Može se slobodno reći da bi njegova dela i dalje skupljala prašinu na nekom tavanu da ih nisu otkrili i revitalizovali Baudelaire, Mallarmé i Valéry.
Ako vam pobrojana imena nisu poznata, onda ste bežali sa časova književnosti u srednjoj školi. 
Једна од пре: интерконтинентални крпеж
Ко делом живи у скајпету а делом иза објектива, неминовно ће доживети да му се та два дела сударе. Бар у случајевима кад обе стране у разговору укључе камере. А скајпето уме да сачува фотку.
Фоткање скајпом је жанр за себе. Отприлике као што је некад био полароид, или она измишљотина од ломографије. Одлике жанра су, онако скроз по МакЛуану, задате технологијом. Медиј је порука, ваистину. Дакле, можете да шкљоцнете али не управљате камером; камера некад ни не може да се помера јер је део лептопа, али ће да се помера заједно с њим. Или је камера засебна па може да слети са стола, да је унук склепта и хоће да је поједе, да падне иза монитора…
(велика)
Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: интерконтинентални крпеж”
Leteća kenjara
Rešili tako ljudi da naprave neko čudo, pa odlučili da lansiraju poljski klozet u vazduh, barem sto-dvesta metara, pa nek’ ide život. U neka doba, posle mnogo peripetija, objaviše da su spremni za poduhvat i zakazaše lansiranje za prošlu subotu. Sjati se silna svetina da posmatra događaj, jer šta može biti važnije od lansiranja kenjare subotom.
Kakva sam ženska
Sredinom osamdesetih, nekoj od pametnih glava na engleskoj televiziji je palo na pamet da malo zabavi svoju publiku. Kako sopstvenog rock & rolla imaju na pretek, odlučili su da dovuku iz Amerike legendarnog Carla Perkinsa. S obzirom na to da se njegova antologijska pesma “Blue Suede Shoes” uči u prvom razredu muzičke škole roka, učinilo im se zgodno da celu priču zabibere uglednim gostima sa Ostrva koji su, ionako, njegovi obožavaoci.
Nije moglo da omane.
Putnici
Autor fotografije je Tijana Lubura.
Prestani da buljiš u taj telefon!
Moralo je da se desi pre ili kasnije. Uhvaćen sam kako zveram u telefon iako je trebalo da zveram u posao. Nije imalo svrhe da potežem onaj patetični izgovor tipa “tek sam ga kupio, pa ga konfigurišem” ili “samo da prenesem imenik” ili šta ono još beše od tih izgovora, jer samog sebe sam uhvatio, a tu barabu do sada nijednom nisam uspeo da slažem.
Tek, bejah suočen sa stvarnošću u kojoj sam i ja postao telefonski zombi, pa makar i na nekoliko sati dva dana nakon kupovine, kad sam najzad raspakovao telefon iz kutije. Najzad rekoh sebi: “vidiš da je telefon pojeo bateriju od podneva do decembarskog mraka dok si drndao Wi-Fi, a pritom nisi uradio ništa pametno niti si se zabavljao; svedi ti to sokoćalo na ono što ti treba”.
Tako i bi. Rezultat: pred odlazak na spavanje spavanje trećeg dana posle punjenja, posle više od 60 sati uobičajenog korišćenja, imao sam još 71% struje u telefonu. Znači, može i tako: da imam struje za 7-10 dana funkcije u uobičajenoj eksploataciji.