Ne, ne mislimo na one prve tri patetične noći krajem marta 1999, kad smo sprovodili zamračenje prozora, kao što su nas učili na časovima ONO i DSZ, ne bismo li prevarili bombardere. Mislimo na spontano zamračenje u kome odjednom ostajemo bez svog osvetljenja u noći, ama iz bilo kog razloga.
Kako bi izgledala noć pod vedrim nebom kada bi jedan velegrad prestao da osvetljava sebe i sve oko sebe? Ništa se ne bi videlo? Ili bi se, može biti, ipak videlo sve? Neko je to istražio. I evo hipotetičkog rezultata koji ne bi bio daleko od stvarnosti.
(Ne grešite dušu: razvucite ovo preko celog ekrana i gledajte kako dolikuje.)
Oduzima dah, zar ne?
Svetlosno zagađenje je vid ataka na prirodu o kome većina nas nema nikakvo saznanje. Ne ulazeći u konotacije tog problema (iako je reč o ozbiljnoj stvari), zadržimo se na čas na fenomenu gubitka kontakta sa kosmosom upravo zato što smo sprečili noć da nas zaista obuzme.
Da li biste voleli da zaista vidite Mlečni put svojim očima?