Амблендуј ми ноћас

Панту знам још из времена кад су бруцоши ишли у летњу војску… они 12 недеља после матуре, па онда на студије. Ишао је и он, па је после написао “Стани на нагазну мину”. И још којешта. И није батаљивао.

Ово је отприлике прва новија ствар, коју сам чуо на једној свирци коју је приредио таман кад сам се врнуо из печалбе, нова ствар! Нисам чуо нову Пантину ствар годинама!

Оно, није баш његова, ал’ Панта је ко покојни Џо Кокер, кад он нешто отпева то је онда његово. Не марим што је снимак скрнав, аматерски, јер Панту нећете видети пред професионалном екипом сниматеља. Сви су му снимци најбољи, јер бољих нема .

Зашто сам се изненадио? Па, што рече један другар, Панта је некакав идиот савант, све што је урадио било је негде на почетку каријере, и он то исто понавља скоро четрдесет година, и иде му. На тој свирци су клинци знали све текстове напамет. Јер Панта Шикља Нафта је зрењанинска легенда. Познаје га пола града, сви имају понешто да испричају о њему.

Ево, сцена од пре десет година, кад смо дошли мало кући на летовање, крећем са ћерком пешке до града, и кладим се наглас са собом да ћу у року од најкасније моста да сретнем неког, да ће бити ћао ћао као да смо се јуче видели а не пре ен година… и на сто метара пре моста – стоји Панта. Придржава бицикл или обратно. Ћао ћао де си ша раиш и те жваке, баш као што сам се кладио. А онда је приупитам да ли зна ко је овај тип. Е, то је онај што је написао “Кукуруз за моју бившу драгу”. Заблезек, вилица лежерно опуштена. Водио сам је и на ту свирку, пет година касније, и то смо ушли пола сата раније, да натенане одувамо које пиво и да ја мало фоткам. Било је просто дирљиво како се маестро од звука обраћа рок звезди са “чика Панто, донећу ја други микрофон”.

Панта је радио као виљушкариста у унеређеној Југоремедији, фирми осуђеној да пропадне јер је у погрешном власништву, био више без лове него са, морао да прода гитару па му после Рамбо Амадеус организовао добротворни концерт да му зараде за нову… На Цевки ћете наћи гомилу његових снимака, ево видим да је пустио браду и да му је изашла књига (“Видимо се на (народном) казану”). Ових година му је ваљда изашао и тај трећи албум – један под прва два (ваљда “Транс мртвог коња”) је био тако давно да је био изашао само као касета…

А зашто баш Панта? Па, на плејлисти ми натрчао неки тамо Масимо Савић, певао о неком лошем вину.