Sula vie dilejo, mm-mm-mm-ommm
Sula vie milejo, mm-mm-mm-ommm
Cheli venco deho
Cheli venco deho
Malio, mm-mm-mm-ommm
Da, znam: niste baš najbolje razumeli ono što je jutros objavljeno. Kakav bre crni Brian Eno, kakva berlinska faza, kakav je to tekst, šta korneti, zašto zajebavaju Viscontija?
Prvo muzička zavesa:
Znate kako je: ne bez pomalo petparačkog poređenja sa onim linuksovcima (koji se pretvaraju da znaju sve, a rupe u neznanju prikrivaju napadom na onog ko pita: “potrudi se malo i sam, šta sam ti ja ovde”), moraćemo da vas zamolimo da se sami latite literature i da malo istražujete. Takav je red: ne može jedan popodnevni prilog da vam objasni ovakvu numeru. Ali da ne bude onako pakosno kao kad vam pri prodaji uvale Linux na mašinu, pa ne znate šta da radite, daćemo vam par naznaka.
Nastavite sa čitanjem… “Varšava… Ne, nego Berlin, sedamdesetšeste.”
