Antenski stub, visok tričavih 500 metara (pih! pa to nije ni 600 metara!), gleda svoja posla nasred ledine. I sad neko treba da zameni sijalicu kad ona, jel’te, crkne.
Slušaj: nemoj nikad više da kažeš da imaš loš posao. Dobro de, možda ti je posao loše plaćen, ali to je nešto drugo (problem lokacije, a ne posla). Uvek ima neko ko prođe gore.
A opet, možda ovaj lik to voli. Ja ne volim visinu i ne bih se gore popeo ni da me čeka milion dolara, neoporezivih. Pride, jednom kad sam razmišljao o pentranju na neki sličan stub, pomislio sam kako bih se osećao da se popnem skroz gore i tek onda otkrijem da sam dole zaboravio i fotoaparat i telefon i da nemam čime da fotografišem svoj podvig. Eto, to bi bio moj omiljeni košmar.