Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Šta sve neće postati aktuelno zbog naglog širenja popularnosti malih kvadrikoptera, tzv. dronova, malih letelica koje nose kamere i snimaju sve i svašta. Stvar se raširila toliko da je već počela standardna proizvodnja digitalnog smeća, a uto se uhvati i poneki zanimljivi kadar, poput ove borbe u vazduhu.
Ako ćemo pravo, ni soko nije baš najbolje prošao, jer verovatno je dobio po tamburi pri naletu na propelere, ali makar je ostao u vazduhu i tako odneo pobedu u okršaju.
Followed you down to the end of the world
To wait outside your window
In the Heat of the rain I would call your name
But you just pass me by
O sledećoj pesmi će se još pisati, jer aktuelna je tek par dana…
Svi koji su ispratili muzičke devedesete znaju za Oasis. U tim jalovim godinama oni i njihovi pratioci su bili tračak svetla na kraju tunela koji je ponudio nešto novo i kvalitetno posle pune decenije uglavnom bezlične muzike. Prva dva albuma su trenutno postali klasici, a njihov frontmen Noel Gallagher se nametnuo kao talentovan autor. Poredili su ih sa nejvećim zvezdama, proglašavali za nove The Beatlese, ali…
(engr. hipster-horor parkurdžije)
Dakle, trend među parkurdžijama: dodaje se dramaturški sloj, montaža ide na visok nivo, a new age je više zastupljen od postmodernizma. Evo primera.
Ni blizu kao ona bajkerska bežanija od medveda, ali da uračunamo da je montaža zaista na visokom nivou. Što se montaže zvuka tiče, ona je štogod petparačka, ali takav je i scenario, pa nemamo na šta da se žalimo.
Kada je Anders Bering Brejvik iza sebe ostavio 76 mrtvih i 93 ranjena, ispostavilo se (po iskazima svedoka iz njegove mladosti) da je (između ostalog) pljuvao u bazen, zapišavao komšijsku ogradu i uživao da ubija mrave.
Taj petak, 17. oktobar 2014. godine, upravo dan kada je, zbog nezamislive lingvističke operacije promene pola sestara Vilijams sa ciljem sprdačine u propalom pokušaju, Udruženje teniserki (WTA) izvuklo 25 hiljada evra iz džepa Šamila Tarpiščeva, protekao je tiho. Gospodin se Oland tom priliko nije razbudio. Kao ni gospodin Netanijahu i ostali predsednički kandidati (Netanigugl i Netanibing?) Kao ni gospođa Merkel i gospodin Vučić. Kao ni gospođa Čomić. Baš kao ni svakodnevna čeljad diljem svetskog šara. 
Dubokozabrinuti žitelji FejZbuka ne prestadoše da dele fotografije životinja sa očima; ekstremna desnica nastavi sa skladištenjem najnovijih naučnih dostignuća u svoje tradicionalne jazbine; ekstremna levica nastavi da radi… šta god da inače radi; reporteri buduće srbijanske nadgradnje online časopisa Vice i dalje predano tražiše načine za naplativo guranje prstiju u oči pospane raje. Niko ne trepnu dok moj dobri Šamil nosaše krst slobode govora. Posledice jedne loše procene (svakako ne lične, ali svakako da društvene greške) nikoga ne interesuju. Takvi smo: zbog javnih se promašaja ćijukati neće. Računaju se samo pogotci.
A onda se desio 7. januar 2015. godine.
Bolje bi bilo da nisam ni sedao za tastaturu. Na šta god da sam kliknuo na Cevki u žarkoj želji da odaberem pravu stvar za današnji prilog, nailazio sam na odrečan odgovor – klip nije dostupan. Jedan, dva, tri… pa četiri, pet, polako osećam kako mi raste pritisak i počinje para da izlazi iz ušiju. 
Upalilo je iz šestog puta, pa sam zaključio da ona izreka o trećoj sreći nije tačna. 
Kada je već takva situacija, daj da zgotovim prilog dok klip nisu uklonili. Nije baš ono što najviše volim u opusu grupe Circulus, ali nema veze. I ovo je jako dobro. 
Stari majstori metalci govore da ne može bravar da pristupi majstorskom ispitu dok ne pokaže da ume da napravi klešta. I u pravu su: pravi trik sa bravarijom je da smisliš kojim alatom ćeš da napraviš to što si zamislio. A kad napraviš alat, već si posla posla uradio.
