“O ukusima se ne raspravlja”, reče đavo, skide gaće
i sede u koprive.
Ima li među vama nestrpljivih? Ima li među vama onih koji očekuju da će već krajem 2014. godine da nam bude bolje? Ima li onih koji vide sukob između logike i prethodne rečenice? Ima li onih koji brane sadašnju Vladu istorijski nezapamćenim prolećnim poplavama? Ima li onih koji vide spas u najavljenoj rekonstruisanoj Vladi? Ima li onih koji vide spas? Ima li onih koji vide?
Ima li?
No, nemojmo da se (u)bedačimo već na početku godine. ‘Ajmo malo veselo, veselo! Ugledajmo se na primer na Novosađane, koji ni sami ne znaju da li su se bolje proveli na javnom dočeku gregorijanske ili julijanske Nove godine. Radost je veća kad se zna da su izvođači izabrani na tenderu, odnosno putem konkursa javne nabavke. Ili možda nisu? Ma, nije bitno. Tenderi se ionako nameštaju. Ili ne? Ma, nije bitno.
Nova godina, novi optimizam, ovo, ono…
Čegbre malo. Ako može, evo prvo da uložimo kviska, pa da vas nešto priupitamo. Da l iznate po čemu su slični sledeći gradovi: Amsterdam, Brisel, Beograd, Dablin, Kopenhagen, Lisabon, Rim, Varšava, Sankt Peterburg, Najrobi, Lagos, Rio de Žaneiro, Lozana, Vladivostok, Ulan Bator, Nagasaki, Kuala Lumpur, Melburn, Honolulu, Sijetl, Siudad Meksiko, Havana (i da ne dopisujemo dalje, dovoljno je i ovo)?
Nijedan nema Beograd na vodi.
Jedino je malo za brigu to što neki ljudi i dalje veruju u Deda Mraza, vanzemaljce u Rozvelu, svetsku pravdu, Beograd na vodi, zasipanje Srbalja kemtrejlzom, liberalni kapitalizam, male ljude u radiju, demokratiju, uspeh srpskog reprezentativnog fudbala na svetskoj sceni, neke nove političke snage i, da ne zaboravimo najvažnije, tajnu grupu TNT kao najsposobniju snagu za rešavanje onih najozbiljnijih pitanja. Po toj logici, Grunf verovatno rešava ključna pitanja infrastrukture prostora, a Broj Jedan će se već pobrinuti oko cene kvadrata. Bob Rock i Alan Ford su promoteri inicijative, debeli šef i Jeremija održavaju sajt… A šta radi Sir Oliver, ne smemo ni da pitamo, da ne bi negde na Levantu došlo do čarki.
Verujte Vladi. I nemojte posle kao ono iz “Žitija po Brajanu”, kad su u onoj sceni plenarno popizdili na Rimljane, pa se zapitali “A šta su to nama Rimljani dali osim akvadukta, kanalizacije, puteva, pravnog sistema, školstva, zdravstva i biblioteka?” Nisu dali Judejcima Beograd na vodi, eto šta je. A nama pitka voda ionako ne treba, kanalizacija je prevaziđen koncept za narod koji voli da se guši u dreku, putevi nam ne trebaju jer nemamo dobra kola, pravni sistem… šta je to “pravni sistem”?… školstvo, jebeš školstvo, zdravstvo je dekadentan koncept, a biblioteke nisu važne koliko je važan Beograd na vodi.
Molitva za danas…
Dragi Bože, slušaj moju molbu:
1. Klikni na mene desnim tasterom miša.
2. U kontekstualnom meniju klikni na Cut.
3. Skroluj do Floride.
4. Klikni na Miami Beach.
5. Desnim klikom miša otvori kontekstni meni i klikni na Paste.
Kao što znate, već dugo i bezuspešno pokušavamo da vas namamimo da predlažete tekst ispod slike. Pošto smo mi luđi od vas, nastavićemo sa tom praksom sve dok vi prvi ne odustanete. Elem, nedostaje nam tekst koji bismo turili ispod ove slike.
[Tekst ispod ove slike bi trebalo da glasi…]
Neko mudar je davno primetio da uz viceve ne valja lepiti pridev stari.
Otišao Mujo da polaže ispit, a Haso pošao da mu čuva strah, pa ga čeka ispred prostorije. Nakon nekog vremena izlazi Mujo sav zajapuren.
– Jes’ položio, bolan?
– Naravno da nisam! Kako i da položim kada su u komisiji bila dva njihova, a samo jedan naš!
– Hajde, bolan Mujo, a kako znaš da su u komisiji bila dva njihova?
– Kako neću znat’? Sve vrijeme dok sam odgovar’o, dvojica su se krstila, a samo mi na kraju onaj naš reče: “Ne seri više, Mujo, Alaha ti!”
Da vidimo šta ne valja sa ovim ikonicama. Časovnik treba da znači “nedavno”… hm, ajde. Kuća treba da znači “kući”, dobro, mada bar polovina ide kući u stan. Fascikla treba da označava ikonostas (ono gde se ređaju ikone), tu je već ortodoksija u sukobu sa kancelarijom, baška što reč pored toga znači “površina stola”… ni između redova ne piše kako se tu bilo šta slaže jedno s drugim. Prazan list papira sa magarećim uvetom treba da znači dokumente – e pa nije dokument dok je prazan, treba tu nekog sadržaja. Stilizovana strelica naniže bi trebalo da znači nistovar, ajde da pristanemo nekako na to da je poslužitelj (aka server) gore a mi dole, al’ taj je najčešće toliko daleko da nadmorska visina uopšte nije bitna. Note (i to u nemogućoj notaciji, polovine se ne spajaju, koliko nam je poznato) treba da znače muziku, čiji proizvođači danas uglavnom ne umeju da čitaju note (a znaju, tj znali bi šta se desilo kad bi im se desilo, da odjednom umeju, poznali bi pojavu iz cuga). Slike su prikazane kao klasični fotoaparat, mada su verovatno snimljene digitalnim (koji je asimetričan, tj objektiv nije po sredini) ili još pre telefonom. Video je prikazan filmskom trakom, dakle čitave dve tehnološke generacije pre (celuloid, VHS, .avi). Đubre je prikazano plekanom kantom kakve ni u Americi više nema, prešli su na plastiku pre dve-tri decenije. Flopi je verno prikazan, osim što ga više niko nema. Računar, hm, nije prepoznatljiv. Švrljanje po mreži, dva monitora jedan do drugog – to imam i bez mreže. Povezivanje sa serverom – prikazano šemom koaksijalnog kabla, koji je nestao pre 15 i kusur godina.
I onda nam sviraju kako te ikonice pomažu intuitivnom prepoznavanju onog što simbolizuju. Paz da ne bi. Sve smo mi to morali da naučimo jedno po jedno, slabo vam ide ta intuicija.
Parališući strah od kamere. Čudna boljka, skoro kao strah od knjige kod nas.
Ima jošte sličnih video-bombi, ako vas zanima, ovde.
Pitanje za vas, iskreno, nema veze sa konstatacijom od malopre.
Kada ste poslednji put pročitali neku knjigu?
Ne, ne želimo da čujemo vaš odgovor. Želimo da taj odgovor izgovorite naglas sami sebi u odraz u ogledalu.
Ako posle rečenice “Poslednji put si knjigu pročitao pre __________” poželite još nešto da kažete, za vas ima nade.
Da li ste ikada razmišljali o tome da vaš običan, dosadan dan nekome na Plavoj planeti predstavlja ideal življenja koji taj neko može samo da sanja? Jeste li pomislili koliko neki tužni ljudi kriju radosti u sebi, one najiskrenije? Pogledajte kako se raduje jedan siromah iz Monrovije, glavnog grada Liberije. Pogledajte kako je lako u tuzi biti radostan.
Da, radostan. Mogao je i da se rodi u Srbiji. Onda mu ne bi bilo do pevanja. A tu kantu bi verovatno koristio da krade gorivo iz komšijinog traktora.
Neki ljudi su beskrupulozni…
…a neki su samo baksuzi.
Saveti Kurta Vonneguta za pisanje koji su objavljeni u knjizi Science Fictionisms (1995):
1. Smislite temu do koje vam je stalo.
2. Ali ne udaljavajte se od teme.
3. Neka sve bude jednostavno.
4. Budite dovoljno hrabri da skratite tekst.
5. Budite originalni, da vas prepoznaju.
6. Recite ono što ste zaista i mislili da kažete.
7. Sažalite se na čitaoce.
Nego, deder da vidimo šta su nam ono obećali za 2015. godinu, a nisu ispunili.
I da ne zaboravimo da motor ide na Mr. Fusion koji se napaja korama od banane. Eh…
Dogovarale se tri žene, komšinice iz solitera, da se nekako otarase svojih dosadnih muževa. Najpre se ona sa sedmog sprata odluči da gurne svog muža da terase. Kada je to učinila, začulo se:
– Jebeeeemlitimateeeeeeeeeeeer! [TUP!]
Ona sa četvrtog sprata se odlučila za istu tehniku. Pri “slučajnom padu”, začu se:
– Jbmlitima[TUP!]
Onda je i ona treća shvatila da je izabrana tehnika savršena. Gurne ona tako svog muža sa terase na prvom spratu. I začu se:
– [TUP!] …Auuuu, pa sad ću ti jebati majku majčinu!
Pazi fotku:
Dve napomene za dušebrižnike. Prvo, ovo nije fotomontaža, već šapa od grizlija. Drugo, grizli je živ. Gospođa na slici se zove Deidre Devers, prirodnjać’ca iz Vajominga, gde je njena ekipa upucala uspavljivačem ovog grizlija da bi bio obeležen i izmeren.
E, sad zamisli taj šamar.
(Štrajkovi? Kakvi štrajkovi? Ne slažem se sa pitanjem!)
– Gospodine, stanite! – prodere se kasirka u Maxiju na mene kad sam bio već na pola puta do izlaza. Ceo svet se u tom času zaustavio, a oko pedeset ljudi je netremice pogledalo u mene. – Zaboravila sam da vam dam poklon-čašu koju dobijate jer ste napravili račun veći od 500 dinara!
Idi bre u peršun, glupačo jedna! Jeb’la te čaša! Kad mi srce nije stalo! Već sam pomislio da mi viri ona čajna kobasica iz trenerke.
(via fb)
U životu je važno biti principijelan, beskompromisan, odlučan. Znati kuda si krenuo.
To je, kažu mudri ljudi, pravi način da stekneš poštovanje, pa i autoritet.
Kad god smo u nedoumici, kažu da je dobro da izigravamo sveznalice, jer napad je najbolja odbrana. A gde ćeš bolji napad od kanonade demagoških krilatica… Pogotovo je zgodno bavit ise hranom: da smo blagovremeno počeli da pravimo kolekciju demagogije koja se odnosi na hranu, navike u ishrani i iskazivanje stava o onome što jede neko drugi, već bismo imali čestitu kolekciju kao prilog za Opštu enciklopediju gluposti. “Nije kunst natruntati se. Kunst je jesti polako i uživati u hrani.” “Jedi dovoljno, a ne koliko možeš.” “Ako jedeš brzo, kajaćeš se natenane.” Najbolje je prikoniti se trendu koji vlada za stolom, pa postupati kako postupaju i drugi.
Dakako, nemojte preterivati sa empatičkim kloniranjem tuđih manira. Na onu demagogiju koju prosipaju zagovornici hinduističkog principa jedenja samo one hrane koja ne hoda, gmiže, leti ili pliva, obavezno morate odgovoriti takođe demagogijom, ali efikasnijom od sagovornikove. “To o tom tvom zelju ispričaj Inuitima”, glasi ovomesečna demagogija protiv biljojeda.
To su bile male brige. A šta ćemo sa onim velikim? Koliko ste se ugojili od Nove godine na ovamo?
A šta ćemo sa akutnim prehrambeno-meraklijskim problemima? Imate li dovoljne količine mineralne vode u kući? Ako ne umete da odeberete svoje piće, pa ono što ste pili sinoć iskajavate jutros, tako vam i treba. Poslali bismo vas Neđi da uzmete od njega flašu rasola, ali nećete znati da pronađete ono pravo skretanje ka Olušu, a Neđa nema ceo dan da vas čeka na ranču. Pa ništa, popijte malo sode bikarbone i čašu vode sa šesnaest kapi ceđene limete. Neće vam biti bolje, ali preporuka baš naučno zvuči, a moći ćete i večeras da kažete “pročitao sam negde na netu…”
Prijatan ručak vam želimo. A onu opasku o sporom jedenju shvatite samo uslovno: ako je pred vama veš-lonac do vrha pun sarmama, slobodno jedite brzo. Pa uživajte kad oborite lični rekord…